Druzenje, diskusije, upoznavanje, humanitarne aktivnosti
 
HomeCalendarGalleryFAQRegisterLog in

Share | 
 

 INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 18:50

Убица Ђинђића пребачен у Лондон!

Прави убица Зорана Ђинђића евакуисан је из Београда 12. марта 2003.
приватним авионом, који је са сурчинског аеродрома одлетео за Лондон.
Ако будем присиљен, правду ћу и за атентат и за остало потражити у
Стразбуру. А, дотле, и овде ћемо се, богами, ћерати још!



Осуђен, засад, на свих 137 година робије, Милорад Улемек Легија
ипак не губи наду да ће на крају доказати да невин чами у самици
Окружног затвора у Београду. И више од тога. Намерава да докаже не само
да сам нема никакве везе са ликвидацијом Зорана Ђинђића, већ и да убица
уопште није био Звездан Јовановић, него неко сасвим други. Неко ко је -
само неколико сати после убиства - евакуисан за Лондон. Приватним
авионом који је полетео са сурчинског аеродрома.



У ексклузивном интервјуу за Глас јавности и Курир, Улемек одговара
на око 400 питања која се односе на убиства Зорана Ђинђића, Ивана
Стамболића, покушај ликвидације Вука Драшковића у Будви и на Ибарској
магистрали, као и на петнаестак убистава на “београдском асфалту” и три
отмице - за шта је све оптужен. Али, истовремено, износи и неку врсту
властите контраоптужнице, полемишући са Душаном Михајловићем,
Владимиром-Бебом Поповићем, Чедомиром Јовановићем и другима. При том,
указујући, поред осталог, да је Дејана Миленковића Багзија, једног од
четворице сведока сарадника у процесу за убиство, пола године у Грчкој
“тренирала” једна страна обавештајна служба, највероватније америчка.



Изјавили сте поводом своје предаје: “дошао сам да кажем истину и
тражим коректно и фер суђење”. Такво суђење, како тврдите, нисте имали
ни у једном процесу. Шта ћете урадити ако Врховни суд Србије на крају
свих крајева одбаци и ваше будуће жалбе на, сада још ненаписану пресуду
за убиство Ђинђића? Хоћете ли правду тражити у Стразбуру?



- Дошао сам и рекао истину. Фер суђење нисам имао, нити сам могао
да имам, са оваквим стањем у држави! Кад је реч о Врховном суду, опет
не очекујем ништа посебно. Очекујем да ће поступити по директиви, да ће
и оне његове судије које се буду бавиле убиством тако сачувати своје
фотеље. То је линија мањег отпора која је код нас и даље популарна. А
Стразбур? Па, о том - потом. Имамо овде још да се ћерамо! И, богами,
ћераћемо се!



Ако је баш сваки процес у коме сте оптужени, како тврдите, “режија” - зашто би Стразбур био ван домашаја тако моћних “режисера”?



-Да ли ви то упоређујете правосуђе ЕУ са нашим?! Добро сте ме насмејали!



ЖИВКОВИЋУ, ЦЕДИ ГРОЖЂЕ!



Бивши премијер Зоран Живковић творац је, на први поглед
парадоксалне, тврдње: да ћете ви, а можда и неки други осуђени за
атентат, “отворити душу” тек када се суочите са правоснажним осуђујућим
пресудама. Значи ли ово да је Живковић већ тада знао нешто више и био у
праву?



- Што се тиче те изјаве мудросера, господина Живковића, па и сами
кажете да је то парадокс. Господин Живковић ћути, ћути и онда ођедном
одвали нешто и вероватно чека да се земља затресе. Међутим, ништа од
земљотреса! Своје знање и умеће дотични господин је показао тако што се
Влада Србије распала за само шест месеци његовог вођства. Према томе,
нека цеди грожђе и нек не лупета глупости!



Да ли сте сада спремни да кажете бар нешто што нисте били спремни,
или нисте смели, да кажете у кривичним поступцима? Поготово ако сте
знали да се и због вас гради затвор у Пожаревцу и да можете да рачунате
на неколико пута по 40 година робије? Да ли се, можда, нешто крупно у
међувремену догодило, нешто што би променило ваш гард?



- Мало сте напорни, али добро. Такви сте ви новинари. Све за славу,
и тираж! Својом предајом доказао сам спремност за пуну истину. Њу сам,
такође, доказао и одговарањем у судницама на сва постављена питања. Као
што сада одговарам и вама. И, као што сам спреман да одговорим сутра.
Било коме.



А затвор?



- Ви, новинари опет, као и много пута до сада, покушавате овом
народу или грађанима (како то воле да кажу ове бајне демократе), да
утувите у мали мозак разне предрасуде. Јер, тотална је глупост и
неистина да је тај нови затвор изграђен због моје маленкости. Чисто
сумњам да би се држава бацала у такав трошак због мене! По мојим
сазнањима, тај затвор је изграђен да би “пратио” нови закон о
организованом криминалу. На захтев Европске уније, у коју тако грчевито
желимо да уђемо. Тако смо, ето, почели од градње затвора, уместо од
породилишта, болница и школа! Али, добро. И то је Србија.



Да ли се у међувремену заиста ишта крупно догодило?



- Крупно се није догодило ништа, осим што сам добио укупно 137
година робије. На страну та ситница, желим да се чује и друга страна
приче.


Last edited by Kosovka on 11.08.08 18:53; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 18:51

КАО ЂАВО ОД КРСТА!



Шта је било оно што сте говорили у судницама: делимична истина, или лаж
(на коју имате право и по ЗКП), комбинована, можда, са свесним
скретањем судских поступака на криву страну? Или одвраћање правосуђа од
неких околности, актера и догађаја?



- Никада нисам пред судом говорио лажи или делимичну истину!
Проблем је само у томе што мене нису хтели баш много да слушају. За ове
четири године и мало више, колико траје ова циркусијада, судије које су
судиле мени и осталим припадницима ЈСО-а нису биле баш много
заинтересоване да чују истину и да приме к знању оно што ми имамо да
кажемо. А, и зашто би - кад су пресуде нама највероватније донете још
пре 12. марта 2003. године! На судијама је било само да одраде
процедуру. Доказ за то је и ово што се догађа са пресудом Врховног суда
у случају Стамболић-Драшковић.



Шта имате у виду?



- Један једини судија је ту ствар хтео да истера до краја. Па, када
је видео да нема с киме, јер су данас фотеље и функције најважнија
ствар у земљи Србији, управо тај судија је морао да поднесе оставку,
јер је то и у правосуђу, изгледа, једини начин да се сачувају част и
достојанство професије. Сигуран сам да данас многе колеге тог судије,
Милене Инић-Дрецун, говоре испод гласа: “Будала!” Али, у томе је
разлика између великих и малих људи. Велики људи испадају “будале”, а
мали и послушници као да постају пример нових вредности данашњег
друштва. Шта да се ради: И то је Србија!



Хоће ли се ваша будућа жалба Врховном суду “везивати” и за предмет
“Политичка позадина убиства на премијера Зорана Ђинђића”, којег је
формирао Слободан Радовановић, пре него што је отишао са функције
Специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала?



- Моја добра воља да одоговорим на питања која ми постављате нема
ама баш никакве везе са спекулацијама које лансирају разни појединци.
Хоћу, једноставно, да се чује и друга страна приче. Свака медаља има
две стране.



Шта кажете за потез тужиоца Радовановића?



- Предмет “Политичка позадина убиства” прича је за себе. Питам:
зашто то није разрешено у току самог процеса?! Ако је то суђење било
“процес века” зашто се није ишло до краја, већ се преломило преко
колена?! Моје лично мишљење је да је то била “циркуска представа века”!
Уверен сам да слично мисле сви који су га озбиљно пратили.



Зар вама разоткривање “позадине” не би требало да одговара?



- Према мојим информацијама, тај предмет је формиран само да би се
замазала пресуда и да би се пажња одвукла на другу страну. Јер, ако
хипотетички узмемо, заправо, здраво за готово, тезе које покушавају да
пласирају Чедомир Јовановић и ови његови хашишари, питање је: како ће
позадину тог убиства да истражи неко, ко је на неки начин (по лупетању
Чедице), умешан у то убиство?! Међутим, то су саме глупости, које се
лансирају по систему “држите лопова”. Зато може да се пита само: зашто
истрага у том тзв. “Предмету” није вођена од самог старта? Није
потребно много мудрости да би се неке ствари истерале на чистац, а
после тога би много шта било јасније.



На шта циљате?



- На ово: зашто је суд грчевито избегавао реконструкцију самог
убиства? Утолико пре што би после ње многима била зачепљена уста! Али,
суд је бежао од реконструкције као ђаво од крста! Зато што је и
судијама било јасно да реконструкција руши званичну оптужницу! Да је
власт стварно била заинтересована за расветљавање политичке позадине
убиства Ђинђића - истрага би од старта кренула сасвим другим правцем!



ОД КОШТУНИЦЕ - НИШТА



Којим то другим правцем?



- Веома једноставним. Требало би до краја испитати многе чињенице.
Зашто је Владимир-Беба Поповић тражио од Милана Веруовића да заборави и
не помиње фамозни трећи метак? Коме је телефонирао Спасоје Вуловић -
тадашњи вођа акције “Мељак”, сада командант САЈ-а и ко је особа која му
је аминовала или наредила убиство Душана Спасојевића и Милета Луковића,
који су у том тренутку имали статус ухапшених особа? Зашто за Багзијем
није била издата Интерполова потерница? Коме је било у интересу да
Багзи онда не буде изручен нашим правосудним органима? Ваљало би сетити
се: он је у Грчкој провео више од шест месеци и много се натезало с
његовим изручењем Србији. А, примера ради, “француска петорка”,
ухапшена због фалсификованих пасоша, била је изручена после два дана.
Што значи: Багзи је, иако оптужен за учешће у убиству највишег државног
функционера, “чекао” дуже од пола године!



Шта би још требало проверити ?



- Много тога! Ко је извршио страховит притисак на суд да се Багзију
да статус сведока сарадника, упркос томе што он није рекао ништа што се
већ до тада није чуло на суђењу? Тим пре што је добио статус као
понављач, из другог пута. Даље, како је било могуће да он буде пуштен
из притвора за случај “Лимес” ако су, како сада тврде, сви одмах знали
да је то био покушај убиства? Шта су надлежни органи урадили за тих
двадесет дана колико је прошло од “Лимеса”, до 12. марта 2003. да
заштите покојног премијера Ђинђића?



Је ли то, најзад, све?



- Није! Ако је тужилац Јован Пријић располагао јаким доказима -
због чега су му била потребна чак четири сведока сарадника?! Зар један,
уз све те “доказе”, није био сасвим довољан? Још је пуно питања на која
би требало пронаћи одговоре, али се очигледно, кренуло сасвим другим
путем. Као што рекох: Србија није спремна за праву истину! То што је
тужилац Радовановић напрасно склоњен на тзв. више радно место - само
указује да су моје тврдње тачне. Не мења се коњ који добија трке и
побеђује!



Не потврђују ли питања која отварате јавно изговорена очекивања
Чедомира Јовановића, Рајка Даниловића, Срђе Поповића, Владимира-Бебе
Поповића и других: да сте калкулисали током свих процеса, надајући се
да ће вас заштитити премијер Војислав Коштуница, за чији сте рачун,
наводно, извршили политичке ликвидације?



- Прво, нисам отварач или отварачица уста као неки! Увек сам
говорио без длаке на језику! А, друго, претпоставкама политичких и
друштвених пигмеја чија сте имена навели сваки коментар је излишан. Та
стара и зла прича да сам се предао зато што сам добио некакву заштиту
од појединих политичких структура - обична је глупост! Па мени, за оно
за шта сам оптужен, не би могао да помогне ни Савет безбедности УН!
Нити бих ја прихватио његова обећања и заштиту! Утолико ми је мање била
потребна заштита ситних мудросера са наше политичке сцене.



Значи, тврдите да вас нико није оставио на цедилу?!



- Управо тако. Нисам имао никакав договор, нити ичију заштиту!
Самим тим, мене нико није ни могао оставити на цедилу! Имао сам довољно
муда да се предам добровољно. И зато што сам као војник научен, још у
раној младости, да прихватим сваку одговорност. Осим тога, смучило ми
се да више слушам како блате и моју породицу и ЈСО! Најважније је,
упркос томе, ипак било то што је истина на мојој страни! И, за разлику
од многих других, не кријем се иза туђих скута и имена. Ја сам свој на
своме. Могу свакога, у било које доба, да погледам у очи. Ма, не плашим
се никога, осим Бога и жене!
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 18:52

Награда за Милошевића подељена у влади и МУП

Слободана Милошевића нико није хапсио - направио је договор са онима који су га после издали



Међу питањима Милораду Улемеку - чак и да их је било много мање од 400
- свакако су се морала наћи и она која се тичу „апела” које му је у
последње време упућивао бивши министар унутрашњих послова Душан
Михајловић и Легијине улоге у хапшењу и изручивању Хагу Слободана
Милошевића.



Да ли сте имали прилику да прочитате све што је претходних неколико
недеља, пошто се „докачио” са Владимиром - Бебом Поповићем и Радетом
Терзићем, изговорио и написао Душан Михајловић о позадини онога што је
претходило убиству?



- Имао сам, дакако, прилику да прочитам мудросерије господина
ексминистра, који се досад није огласио само у Кекецу и Микијевом
алманаху. Сва остала издања је окупирао да би својим нарицањем и
жалопојкама нас примитивне Србе натерао да читамо између редова. Један
лик је овде у затвору поводом његове писаније рекао: „Јебем ти
лебарник, шта је ово ‘тео да каже”?! Иначе, тај лик је из његовог
Ваљева.



Да ли сте у Михајловићевим речима пронашли нешто важно или занимљиво?



- Ништа ново, нити изненађујуће! Ваљда је његова порука требало да
буде: „Беба је највећи криминалац, Чуме и Легија су његови послушници”.
Само, Чеда Јовановић је био Ваљевчев љубимац! То је и сам изјавио.



Али зашто би Михајловић измишљао и подметао?



- Дуле Ваљевац жели свима да покаже како је једино он безгрешно
створење које је у све залутало сасвим случајно. То је код њега
отприлике то. Иде му наруку што је „Кораћева комисија” утврдила да
ексминистар тобоже није ништа крив за све што се догађало. Ту је
најважније да је Заре Перика, алијас Пешкир, утврдио да Дуле Извиђач
није крив. Заправо, господин министар би да Србију присили да чита
„између редова”. Да поверује како је за све крив некакав „моменат”.
Само, нешто нисам приметио да се дотични „моменат” појавио на суђењу и
да му се судило!



За шта, заправо, кривите Михајловића? Алудирате ли на његову одговорност, као министра полиције, за убиство Зорана Ђинђића?



- Веома је занимљив Михајловићев, додуше, крајње (не)вешт покушај
замене теза. Јер, да отприлике парафразирам, господин министар тврди:
„Ђинђић не би био убијен, односно био би данас жив да Душан Спасојевић
и Миле Луковић Кум нису 2001. пуштени из притвора”. Ето, лупи човек и
оста жив! Али, ту своју маглу никоме неће продати. Како је умео Слоба
да каже: „Успеће му то мало морген”! Искористићу перо свог адвоката да
се и директно обратим господину министру. И да му поручим: „Не, госн’
министре, опет сте, као много пута до сада, лупили глупост. Зоран
Ђинђић би данас био жив да сте ви као министар полиције радили свој
посао како треба”!



Можда га уопште нећете превише узбудити. И за њега сте човек осуђен на 137 година затвора...



- Сигурно нећу, али хоћу да Србија зна да је господин ексминистар
полиције имао преча посла од чувања Ђинђића. Да је морао више да води
рачуна о својим фирмама и фирмицама, лутрама и лутрицама, него о
безбедности покојног премијера. Уосталом, све је то Млађа Динкић ономад
лепо објаснио и приказао на оним шемама, на конференцији за штампу, још
пре скоро четири године. Зато би господину ексминистру било
најпаметније да се попне у своју викендицу и да настави да сондира
Повленску маглу иако она, очигледно, утиче на његове видике.



Каква је била права природа ваших односа са Слободаном Милошевићем?



- С покојним председником Милошевићем нисам имао никакве односе.
Видео сам га свега три пута у животу. Сваки пут - искључиво службено.
Упркос томе, последњих година појављивале су се спекулације да сам са
њиме, малтене, редовно пио виски и пушио томпус. То су све подметања
болесних умова који газе и преко лешева само да би за себе остварили
корист.



Којим поводом сте се са Милошевићем видели три пута, када и где?



- Први пут сам га видео у Кули 1997. године, када је дошао у посету
ЈСО. Следећа два пута сам га срео приликом доделе одликовања у згради
Председништва Србије. То су били сви наши сусрети. А срели смо се и оне
фамозне вечери у вили „Мир”.



Социјалисти и њихови симпатизери сигурно би вам поставили и питање
- ако сте га приликом хапшења (ради изручења Хагу) назвали својим
командантом, у име чега и у име ког интереса земље сте онда учествовали
у његовом одвођењу у затвор?



- Могао бих и ја да поставим питање социјалистима: „Где сте били,
другови социјалисти, те срамотне ноћи за Србију!? Зашто није дошло
десетине хиљада на лице места?!”



Како је протекло хапшење?



- И то са „хапшењем” је мало изврнута теза. Милошевића нико није
хапсио! Направио је договор с онима који су га после издали! Издвојио
бих посебно Бранислава Ивковића, који је са Чедом Јовановићем био
главни завереник. Уосталом, за то је после био награђен. Што новчано,
што у парламенту. Али, то је занимљива и дугачка прича, која је више за
књигу него за интервјуе и новине. Ипак, та књига ће свакако бити
написана једног дана.



Да ли су Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум учествовали у хапшењу
Милошевића и какву су улогу одиграли? Ко их је за то ангажовао и да ли
су у томе учествовали и неки други људи који се тога данас одричу?



- То је, такође, још једна у низу спекулација које лансирају
одређени политичко-друштвени пигмеји. Јер, колико се сећам, цела та
„прича” почела је после оног несрећног и трагичног 12. марта 2003.
године. У циркусијади са „хапшењем” учествовала су, нажалост, тридесет
и два припадника ЈСО. Та акција и списак учесника су документовани.
Заведени су у Служби илити данашњој БИА.



Коме су таква „лансирања” потребна?



- Онима који су схватили да од такве приче могу да профитирају. И
то на штету покојног премијера. Међутим, мени је у тој целој причи
занимљиво нешто друго. А то је хоће ли икада доћи до суђења свима који
су те срамне ноћи били са друге стране зида. Ја сам за такво суђење
спреман. Зато ме баш занима како је вођена истрага и ко је ту истрагу
водио? Питам се како је могуће да током те истраге, ако је уопште
вођена, нисмо саслушани ни ја, као неко ко је био вођа те срамне
акције, нити припадници ЈСО који су у њој учествовали?! Јер, ако сам
био присутан тамо све време, од прве до последње секунде тих дешавања,
онда би било логично да дам исказ у истрази поводом тог случаја. Само,
ни разгледницу ми нису послали!



Неки мисле да праве истраге о томе вероватно никада неће ни бити...



- Колико видим, ништа још не може да почне јер су покретачи целе
„приче” схватили да би на крају остали спуштених гаћа. Баш бих волео да
ме позову као сведока! Имао бих штошта да кажем. Многима од тога не би
било добро! Иначе, одговорно тврдим да Душан Спасојевић и Миле Луковић,
нити било ко други ван полицијско-безбедносних структура нису
учествовали у операцији, нити су били „на лицу места” те ноћи.



Да ли су и коме, после Милошевићевог изручења, биле подељене награде?



- Да, паре за Милошевићеву главу су стигле у Србију почетком 2002. године. Подељене су између појединаца из владе и МУП-а.



Луцидни сте. Али, пошто знате да су паре управо тако подељене, иако нисте били присутни, што сте онда тајанствени?



- Луцидан или не, само говорим оно о чему имам сазнања.



Ко је из владе, а ко из полиције и по колико добио? Да ли је део тог новца можда припао и самом Ђинђићу?



- Нисам „држао свећу” када су се талили.







ОПОМЕНА МАРИЧИЋУ



Да ли сте и сами нешто добили за „Милошевићеву главу?



- Не! Не само зато што тада више нисам био у Служби, иако су и
држава и Служба још користиле моје услуге. Већ зато што ме такав новац
није интересовао. Иначе, део новца је требало да добију и они
припадници ЈСО који су учествовали у акцији те ноћи. Тадашњи комадант
ЈСО Душан Маричић ме је питао за мишљење. Рекао сам му: „Ако узмеш те
паре, ни ти ни Јединица за мене више нећете постојати”!



А колика је то цифра и у којој валути?



- Она која је и била предвиђена и обећана за Милошевићеву главу!
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 18:55

НИЈЕ БИЛО „ЗЕМУНАЦА”!



Упркос свему што тврдите, тешко да ће престати говоркања да су у изручивању Слободана Милошевића Хагу учествовали „земунци”...



- Могу само да поновим - нико те срамне вечери за Србију изван
полицијских структура није учествовао, нити је био на лицу места. Е сад
- ко је с ким седео по разноразним канцеларијама - то стварно не знам.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 18:55

Педесет сусрета са Зораном Ђинђићем

Никада нисам рекао да сам се са Ђинђићем видео само једанпут и то 6.
октобра. Сусрели смо се укупно педесетак пута - нисам бројао. Љубиша -
Буха Чуме и Душан Спасојевић, који су били наоружани до зуба, одвели су
ме до џипа у коме се налазио Ђинђић лллПоловина од јајара које данас
граде каријеру преко мртвих људи пред Ђинђићем, иако није био
аутократа, није смела ни да отвори уста. Ђинђић је Горана Петровића,
тог грбавог, избацио из канцеларије у странци када је овај почео да
нешто кевће. Према Јовици Станишићу је учињена велика неправда, али
тако је то у Србији - док си потребан и ваљаш, добар си, а кад те
сажваћу и испљуну - онда ко те јебе



Милорад Улемек Легија није осуђен само на 137 година затвора већ и
на - само десетак квадратних метара „слободног простора“ у београдском
Централном затвору. А имао је контакте и сусрете са личностима које су
током протекле деценије и по утицале на судбину Србије.

.

Имали сте као командант ЈСО тројицу претпостављених - Јовицу
Станишића, Радета Марковића и Зорана Мијатовића са Гораном Петровићем.
Можете ли да их упоредите и откријете природу својих односа са сваким
од њих понаособ? Како видите њихове међусобне односе, посебно - односе
између Станишића и Марковића, као и утицај њих четворице на догађаје
уочи 5. октобра 2000. и све што је потом претходило ономе што део
политичког спектра упорно назива „оружаном побуном ЈСО“, а и 12. марту
2003?



- Мислим да би са данашње тачке гледишта било некоректно
упоређивати те људе. Ипак, ево понешто. Сви су они били на челу Службе
када је Србија проживљавала разне тешке периоде. Станишић је човек који
ме је примио у Службу и био ми први претпостављени. Са њиме сам имао
изузетно конкретне и професионалне односе. Сматрам да је према том
човеку учињена велика неправда, али тако је то у Србији. Док си
потребан и ваљаш - добар си, кад те сажваћу и испљуну - онда ко те
јебе.



Ни Марковић није прошао много боље, само што и за њега многи мисле да је своју садашњу судбину заслужио...



- Он је прошао слично, а наследио је Станишића, као што се зна, у
најтежем моменту у којем се Србија налазила. Пет месеци после његовог
ступања на дужност почео је рат и он, једноставно, није ни имао времена
да упозна Службу. Поготово што је дошао из ресора Јавне безбедности.
Међутим, и поред тога - показао је да је велики професионалац и човек.



Шта знате о односима између Станишића и Слободана Милошевића?



- О њиховим односима не могу да кажем ништа. Нисмо били толико
блиски да би мени поверавали оно што је њих спајало или раздвајало.



А Петровић и Мијатовић?



- Њих двојицу не познајем довољно, осим што смо имали прилику да
сарађујемо у оних неколико месеци колико су нам се путеви укрстили.
Данас видим да су у строју са свим оним драмосерима који вичу: „Ма, ја
сам Ђинђићу рекао...“ То су све одреда приче за малу децу. Можда они то
могу да причају широј јавности и обичним смртницима, али постоје и људи
који познају скривенију страну те „приче“. Па, бре, сећам се да је
Ђинђић Петровића, тог грбавог, избацио из своје канцеларије у странци
када је овај почео да нешто кевће. И сад он нешто ту као драмосерише.
Немојте да ме вучете за језик!



Није ваљда баш све „кевтање“?



- Петровић и Мијатовић су били постављени да одраде све прљаве
послове ДОС-манлија. Уосталом, колико су ваљали, толико су и трајали!
Да ли су они имали некакав утицај на дешавања око петог октобра - то не
знам. Али, што се тиче протеста ЈСО - Петровић и Мијатовић су били део
узрока који су довели до тог протеста. Зато могу они данас да причају
шта хоће и да се опијају својим хвалоспевима, али чињенице говоре
другачије. Тада су испали праве сисе! Јер, лагали су за хапшење браће
Бановића, а видим да лажу и данас. И то дебело! А о свему што је везано
за несрећни 12. март 2003. године - е, то њих морате да питате.



Одакле уопште знате да је Ђинђић Петровића избацио из канцеларије
ако се с покојним премијером, као што неки тврде, нисте виђали осим
једном (6. октобра 2000)?



- То за Петровића, напросто, знам. Уосталом, никада нисам рекао да
сам се са Ђинђићем видео само једанпут и то - 6. октобра 2003 године.
То је било први пут да смо се видели. А сусрели смо се укупно педесетак
пута! Нисам бројао.



Када сте се упознали са Ђинђићем и под којим околностима? Колико
сте се пута и због чега сретали после 5. октобра 2000, у каквим сте
односима били за време 5. октобра и касније? Због чега је конкретно
дошло до хлађења ваших односа и разлаза?



- С покојним премијером сам се први пут видео, а самим тим и
упознао 6. октобра 2000. после поноћи. Тај сусрет сам више пута до сада
и описивао и објашњавао. Спекулације су да смо се сретали пре 5.
октобра, неистине које су лансиране касније. У циљу компромитације како
мене, тако и ЈСО-а. Подмеће се да смо се срели пре свих тих дешавања и
договорили се. А ја се нисам ништа договарао ни с ким. Ни пре, ни после
5. октобра!



Можете ли да детаљније опишете тај свој први сусрет са Ђинђићем, бар мало подробније него у Специјалном суду?



- Ви, новинари, волите да помало гушите, али добро. Срели смо се
после поноћи - на инсистирање и уз посредовање Љубише Бухе и Душана
Спасојевића. Тај сусрет се десио у улици поред Републичког парламента.
Када сам дошао до Улице народног фронта, ту су ме сачекали Чуме и
Душан, који су били наоружани до зуба, и одвели ме до џипа у коме се
налазио Ђинђић. Тада смо се први пут видели и упознали. Остало је већ
историја.



Какви су били ваши контакти и односи са Ђинђићем после 6. октобра
кад тако самоуверено говорите да други јавно лажу како су му као
премијеру говорили у очи и оно што није волео да чује? Откуд знате да
други лажу или не лажу?



- Наша виђања су одмах после 6. октобра била честа. Касније се то
проредило. А шта стварно знам и одакле? Па, приликом неких од тих
сусрета био сам у прилици да видим какав је био Ђинђићев однос према
многима од ових што се данас курче и бусају у груди, како су му
говорили ово и оно.



О којим људима и каквим „епизодама“ се ради?



- Данас премијер није жив и не желим да се стављам у исти строј са
јајарама којима су пуна уста Зорана Ђинђића. Сада, кад видим како неки
серу и просеравају - причама типа „Да је мене слушао данас би био
жив“... - дође ми да се исповраћам! Јер, половина од тих јајара, које
данас граде каријеру преко мртвих људи, пред њим није смела ни да
отвори уста! Не зато што је Ђинђић био некакав аутократа, већ због тога
што су се плашили да не испадну глупи, као што данас испадају. Само ћу
још рећи, моји су односи са Ђинђићем били коректни.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 18:57

„Полупали пар усијаних глава“

“Нико није могао да спречи 5. октобар - ни ЈСО, ни МУП, па ни Војска
јер је тог дана већ било касно - пета колона је добро одрадила свој
посао. Нисам никакав херој 5. октобра који је био „класични државни
удар“, али да сам добио наредбу да „ударимо на народ“ - не бих је
извршио. Једини договор који је постигнут те ноћи био је да
демонстрантима случајно не падне на памет да крећу на Дедиње - на
полицијске и војне објекте јер нисам желео да се догоди „румунски
сценарио“, па да нам се цео свет смеје”



Неки Милорада Улемека сматрају својеврсним херојем 5. октобра. Неки
„Милошевићевим човеком“ који је у време „демократске револуције“ само
мудро тактизирао искључиво у свом интересу. А ево шта сам Легија каже о
тим догађајима и својој улози.



Какву сте улогу ви и ЈСО имали у догађајима од 5. октобра и ономе што им је претходило, као и после тога?



- Наша улога је мање-више позната. Морам, ипак, да нагласим да је
често била преувеличавана. Причане су разне бајке. Те бајке су опет
лансирали они који су хтели да од њих профитирају. Углавном су такви
себи приписивали заслуге за тобоже пресудну улогу у некаквим договорима
са нама и у стављању ЈСО под своју контролу. То су све глупости. Једини
ко је пред 5. октобар имао контролу над ЈСО била је Служба државне
безбедности са Радетом Марковићем на челу! Све остало су биле само
пусте жеље појединаца.



Шта тиме желите да конкретно кажете?



- ЈСО за време 5. октобра није имала никакву улогу! Ми смо у све то
били укључени на самом крају, када је пуч већ био изведен. Поново кажем
пуч, јер ако неко код нас и даље мисли да је 5. октобар био спонтано
окупљање народа - онда је тај обична будала. Тврдим: то је био класичан
државни удар!



Није ли уставна и законска обавеза и ЈСО, као дела МУП-а Србије,
била да заједно са Војском спречи сваки, па и тај „државни удар“?



- После битке сви су „генерали“ и сви се праве паметни. ЈСО пре
свега није формирана ни опремана ни обучавана да се бакће с јавним
редом и миром. Још мање - да разбија демонстрације или било каква друга
„окупљања“. У ту причу смо улетели зато што је колективно лудило било
захватило цео систем. Зато што је догорело до ноката.



Милошевићев режим као да није озбиљно ни покушао да спречи тај „државни удар“...



- Није ни могао да се спречи 5. октобар. То нису могли да ураде ни
ЈСО, ни МУП, ни Војска! Тог дана је већ било касно. То је требало
урадити и спречити много раније. Због чега није - то не знам. Поводом
5. октобра све безбедносне структуре су подбациле. Данас је сасвим
јасно због чега. Пета колона је добро одрадила свој задатак.



Зар је могуће да ЈСО није имала баш никакву улогу? Зар „улога“ није била и то појављивање на „самом крају“?



- Када смо наступили, имали смо задатак да покушамо да извучемо
припаднике полиције који су били заробљени у Телевизији и Савезној
скупштини. Међутим, док смо дошли до града стигле су нове информације:
да је све у реду и да нико од припадника полиције није у опасности нити
је заробљен. Да би се лично уверили у то направили смо један круг око
Телевизије и Скупштине, успут полупали пар усијаних глава које нису
хтеле да нам се склоне са пута и после тога се мирно вратили у базу. То
је углавном цела прича. Уосталом, да ли сте икада за све ово време чули
од мене или било ког припадника ЈСО да се хвалио неким заслугама у вези
5. октобра.



Да ли припадници специјалних јединица по закону имају право да
„успут полупају пар усијаних глава“? Није ли то понос на који немате
право?



- Прве усијане главе су имале срећу и добро су прошле јер када неко
пуца на полицију и при том отворено показује оружје и неће да се склони
са пута - онда је најбоље што може таквима да се деси да прођу с
разлупаним главама. То нема никакве везе са поносом. То је само
значило, немојте да се курчите да вас не самељемо!



Зар 5. октобра није било никаквог договора у којем сте учествовали?



- Једини договор који је постигнут те ноћи био је да демонстрантима
случајно не падне на памет да крећу на Дедиње. На полицијске и војне
објекте. И тај договор је у целини испоштован, изузев инцидента око
Градског СУП-а, али је и то било решено без икаквих последица.
Једноставно, нисам желео да се и код нас догоди „румунски сценарио“, па
да нам се цео свет смеје.



Због чега је онда све то било обојено сасвим другим бојама?



- После 5. октобра су многи покушавали да нас злоупотребе, хвалећи
се како су баш они допринели томе да ми не интервенишемо. Често сам
могао да чујем: и како ЈСО није ударила на народ, и како је издала
Слободана Милошевића, и како сам ја испао некакав херој. Све тако бла,
бла, бла. Данас могу само да кажем - нити сам ја некакав херој 5.
октобра, нити смо ми издали било кога, нити смо имали намеру да ударимо
по народу. Тада смо само радили свој посао. Или смо то бар покушавали.



Могло би се закључити да је херој 5. октобра заправо био шеф ДБ Раде Марковић, који није наредио ЈСО да крене на народ?



- Не постоје хероји 5. октобра. Постоје само они који су били разумни и они који то нису били.



Добро, да сте добили наредбу да угушите тај „класични државни удар“ и да „ударите на народ“ како бисте поступили?



- Таква наредба никада није била издата. Нити би је ико издавао. Нити бих је ја извршио







"НИКАДА НЕ ПСУЈЕМ, АЛИ..."



Због чега се ваш речник из суда оволико разликује од израза које сада користите („мудросери“, „курчите“, „кевћу“...) ?



- У праву сте. Признајем, омакне ми се понека ружна реч. Али, они
који ме добро познају - знају да никада не псујем. Никада! Можда звучи
чудно, али је истинито. Можда је то неки мали револт према неправди
коју гледам свих ових година. Ево, извињавам се свим вашим читаоцима
због неких можда непримерених речи. Шта да радим? Жив сам човек.







ПЕРИШИЋ ЈЕ ЗА ГАСНУ КОМОРУ!



Какво је ваше мишљење о привођењу бившег начелника Генералштаба
Момчила Перишића и донедавног главног човека ЦИА у Србији Џона Нејбора?



- Присетите се хистерије која је настала после обелодањивања те
афере. Малтене је испало да Војна обавештајна служба није имала никакво
право да хвата америчког шпијуна који држи „на вези“ ни мање ни више
бившег начелника Генералштаба, у то време потпредседника владе
задуженог за безбедносна питања. Добро је да нису стрељали те људе из
службе!



Да нисте ипак преоштри?!



- У Америци би Перишић - та јајара од „српског“ генерала за тако
нешто завршио у гасној комори. Фуууј! Цела та прича само је доказ на
који су начин стране службе вршљале и колико и дан-данас вршљају по
Србији. Та јајара од Перишића била је спремна да прода сопствену државу
јер су и њега, као и Вука Драшковића, држали за муда због Хага. И њих
двојица би, као и многи други, радије продали сопствену државу и народ
него што су имали муда да сачувају сопствени образ. Уосталом, судећи по
ономе што су радили - јасно је да нису имали ни муда ни образа!







НЕ ЗАНИМА МЕ„ЂИНЂИЋЕВО БЛАГО“



Какво је имовинско стање ваше породице? Шта знате о наводном
„баснословном Ђинђићевом богатству“ које је, по судској одлуци, за коју
се тврди да још „није обухватила све“, припало његовој супрузи Ружици и
деци?



- Моје имовинско стање је онакво какво сам пријавио у току
поступка. Породица ми живи у стану који сам 1998. године добио од
Службе. Супруга вози полован „пежо 307“, немамо вилу ни летњиковац.
Немамо тајне рачуне, ни јахту, ни бесна кола. Живимо, односно
преживљавамо као и многи у овој земљи. А о Ђинђићевом „баснословном“
богатству не знам ништа. Ништа, осим оног што се може прочитати по
новинама, а да вам право кажем и не занима ме! Свако је ковач своје
среће и свог блага.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:11

Ђинђића нисам виђао у Шилеровој!



Ђинђић и Чеда Јовановић су Душана Спасојевића и Љубишу Буху Чумета
задужили да ми опипају пулс јер се ДОС уочи 5. октобра највише плашио
ЈСО. Данас се сви који су долазили у Шилерову праве блесави, посебно
Владимир-Беба Поповић и Чеда, а кад је требало да се дође на журке са
гомилом курви и хостеса - онда су били први. Ако мислите да ћу вам рећи
да су долазили Ђинђић и Вилијем Монтгомери - онда морам да вас
разочарам



Јавност је последњих година посебно копкало: ко је све од
политичара долазио у земунску Шилерову улицу. Ево шта о томе за Глас
јавности и Курир каже Милорад Улемек.



Како сте се зближили са Душаном Спасојевићем, Милетом Луковићем
Кумом и Љубишом Бухом Чуметом? Каква је била права природа ваших односа
са том тројицом? Колико сте пута били у Шилеровој пре пензионисања и
после тога? Да ли се нешто и шта у вашим односима мењало уочи 12. марта
2003. године?



- С њима ме је, како то рече господин екс министар безгрешни Душан
Михајловић у својим фељтонима, зближио „моменат“ 5. октобра. Пре тога
сам се са Спасојевићем и Луковићем знао само површно. Са Чуметом се до
5. октобра уопште нисам познавао. Они су, како пре 5. октобра, тако и
самог 5. октобра, имали задатак да ми се приближе зато што се ДОС
највише плашио реакције ЈСО.



Ко их је за то ангажовао?



- Касније сам сазнао да су били послати испред појединих челника тадашњег ДОС-а. Са задатком да ми опипају пулс...



„Испред“ којих челника ДОС-а?



- Пре свега Зорана Ђинђића и Чеде Јовановића.



Шта знате о односима Ђинђића, Јовановића, Спасојевића и Милета Луковића - Кума?



- Знам да су ти односи успостављени преко Бухе, а опет суштински
преко Драгољуба Марковића. То је била та „сурчинска линија“. То се
десило почетком 1999. године. Како је то све ишло до 5. октобра - не
знам тачно. Пре 5 октобра, као и после, њихова виђања су учестала. То
знам. Јер, рецимо, кад год је требало да се видим са Ђинђићем у периоду
од 5. октобра до конституисања владе, сваки пут су сви ти састанци били
заказивани преко Душана Спасојевића. И сваком том сусрету су
присуствовали или Буха или Спасојевић или обојица. Уз обавезног Чеду.
Имао сам понекад утисак да се плаше да им нешто не промакне између мене
и Ђинђића. Касније, када је Ђинђић постао премијер, сви контакти су
ишли преко Чеде.



Како су се развијали ваши односи са Спасојевићем и Луковићем?



- Природа наших односа, у самом почетку била је превасходно везана
за догађаје око 5. октобра. Касније је постала службено-пријатељска. И
данас, за разлику од многих, ја те наше односе и познанства не кријем.
Као ни своје одласке у Шилерову који су били периодични. Некад чести, а
некад не. Ти односи остали су исти до 12. марта, мада сам се тада ређе
виђао са њима јер је Душан неколико месеци пре 12. марта почео да се
ирационално понаша.



У ком смислу ирационално?



- Непредвидиво, помало бахато. Али, тако то иде када моћ некоме удари у главу.



Која врста моћи: финансијска, политичка или нека друга?



- Не знам. Некако, то више није био онај Душан кога сам познавао 5.
октобра. Постао је прек, некако осион. Да ли је он стварно утриповао -
да је заиста финансијски или политички акт не знам. Углавном, тако се
понашао. Мени то није одговарало, па сам се од њега последњих месеци
мало удаљио.



У време својих боравака у Шилеровој, кога сте све сретали у том
„тржном центру“ и каква је, по вашим сазнањима и процени, била природа
односа између тих „посетилаца“ и Спасојевића и Луковића?



- Долазили су многи. А „природа односа“ била је различита. С некима
чисто пријатељска, с некима чисто интересна. Али, нисам ја држао
Спасојевићу свећу, нити сам дубље улазио у то какви су односи између
њега и свих оних који су тамо долазили.



С киме је, поименично, Спасојевић имао пријатељске, а са ким
интересне односе? О којој врсти пријатељства, односно интереса се ту
радило?



- Заиста нисам Душану држао свећу при тим његовим контактима,
Нисам, иако многи, како видим, још имају предрасуду да смо Душан и ја
били много блиски и да смо били „једно“. То, ипак, није било баш тако.



Добро, а ко је све долазио? Ко и због чега данас прикрива своје
везе и контакте са Спасојевићем, Бухом и Луковићем и шта се накнадним
„шминкањем“ покушава да забашури и постигне?



- Па, то можете да видите и сами. Многи данас прикривају како своје
познанство са Спасојевићем и Луковићем, тако и своје посете Шилеровој.
У томе предњаче Владимир Поповић и Чедомир Јовановић, алијас Бебица и
Чедица. Данас се сви они праве блесави, а кад је требало да се дође на
журке са гомилом курви и хостеса-онда су били први! Од њих човек није
могао да дође на ред! И ту нема шта да се шминка нити забашурује. Све
се то зна, само што то данас многе интересује једино ради прављења
афера, што то служи углавном као муниција за блаћење. Једноставно,
данас нема политичке воље ни интереса да се све то истера на чистац.



Због чега нема?



- Србија није спремна за пуну и праву истину о свим тим догађајима! Можда ће бити једног дана...



Иако Србија није спремна, можете ли ипак навести име неког познатијег посетиоца Шилерове осим Чеде и Бебе? Зашто се устежете?



- Немам ја ту шта да се устежем! Ако мислите да ћу вам рећи да су
долазили Ђинђић и бивши амерички амбасадор Вилијем Монтгомери - онда
морам да вас разочарам! Долазили су многи, што за мог присуства, што у
време када ја нисам био тамо. Уосталом, видим да ни суд ни тужилаштво
нису на томе много инсистирали. Ни кад су о томе говорили они који су у
Шилеровој много више времена проводили од мене.



У Београду постоје људи који су уверени да су Спасојевић и Луковић
били повезани са неким страним обавештајним службама, које су и преко
њих, у најмању руку, могле да утичу на понешто од онога што је
претходило убиству Ђинђића. Располажете ли ви било каквим сазнањима у
овом смислу?



- Таквих сазнања немам. Они су имали неку везу у то време према
црногорској служби безбедности. Посредно, преко пар ликова, али да су
имали везу или да су били на вези са неком озбиљном страном службом то
не знам.







ПОКРОВИТЕЉИ И У ПОЛИЦИЈИ



Алудирате очигледно на политичке заштитнике Љубише Бухе Чумета. Ко су ти људи?



- У прво време његови заштитници били су Зоран Ђинђић,
Владимир-Беба Поповић и Чеда Јовановић. Беба и Чеда су то остали и
касније. Додуше, Чуме је имао покровитеље и у делу полицијске
структуре. На жалост, никада нисмо успели да сазнамо: ко је то из
полиције ко је штитио Чумета и одуговлачио давање његовог исказа.
Говорећи Миловићу и Новаковићу да још није време за то...



СПАСОЈЕВИЋА НИКО НИЈЕ ЗВАО „ШИПТАР“



У почетку се говорило само о „сурчинском“, потом о земунском
клану. Уочи покушаја убиства Зорана Ђинђића почело је да се говори
искључиво о „земунцима“.



Коме је оваква редукција и за шта, била потребна?



- Све те приче о сурчинском и земунском клану су потекле из акције
„Сабља“. Тада је био исфорсиран надимак Шиптар, који је прилепљен
Душану Спасојевићу, иако га тако нико није ословљавао! Све је то било
потребно тадашњој власти.



А због чега су нестали „сурчинци“?



- Земунски клан је измишљен да би се заштитили Љубиша Буха Чуме и
људи из власти, који су били тесно повезани са Бухом преко многих
пословних манипулација. То је и основни разлог што је Бухино име на
свим суђењима готово стидљиво помињано. И што нико није помињао Сурчин
као дугогодишње стециште криминалаца. Сви су окретали причу ка Душану
Спасојевићу и тзв. земунском клану. Та промена правца била је потребна
управо онима који су тада, а и данас са Бухом у разним комбинацијама.



Лако је данас „окретати“ се према мртвом Спасојевићу...



- Управо тако. Иначе, та подела на кланове никада није испитана до
краја и она је табу тема и дан-данас. Чист доказ за то је и панично
одбијање суда да се, рецимо, суоче Буха и Дејан Миленковић Багзи који
га директно оптужује за много кривичних дела, па и за једно убиство
које је Буха лично извршио.



О ком убиству је реч?



- Шемпином. Усред Сурчина.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:12

Беба и Дуле раде за исту службу

Док се не расветли улога Владимира - Бебе Поповића током последњих 15
година - многа питања ће остати без одговора, али се бојим да се то
никада неће десити јер Поповић поседује много материјала и информација
које могу да тешко компромитују многе из актуелне власти н Душан
Михајловић ради за исту страну службу као и Поповић, па верујем да је
добро упознат са радом колеге н Андреја Савић и Милорад Брацановић су
смењени зато што су „нањушили“ брод у коме се нису налазиле само банане
из Колумбије који је требало да уочи 2003. пристигне у Црну Гору



За политичке и личне „симпатије“ Владимира - Бебе Поповића и Душана
Михајловића без претеривања се може рећи да су - обостране. Милорад
Улемек Легија, међутим, има политичке и личне „рачуне“ са обојицом.



Од када познајете Владимира - Бебу Поповића? Како сте се и под
којим околностима упознали? Поводом чега сте све контактирали и на чему
сарађивали?



- Поповића сам упознао дан после 5. октобра. Како и под којим
околностима, више се и не сећам јер се много шта од тада издешавало.
Могуће је да смо се први пут срели у Скупштини Београда, а могуће је да
је то било и у канцеларији Драгољуба Марковића. Много је било дешавања
тих дана, тако да је са данашње дистанце тешко све то распетљати и
реконструисати. Тада су и сви контакти били поводом петооктобарских
догађаја.



Како сте примили процену ексминистра полиције Душана Михаиловића да
је Поповић правио „паралелну власт“ у Србији? А како тврдњу из исказа
Јовице Станишића у време „Сабље“ да је Поповић био повезан са
британском службом МИ6?



- Као што неко већ рече, многе ствари које је изрекао ексминистар
Михајловић истините су, само што их он мудро обликује себи у корист.
Уосталом, и он ради за исту службу као и Поповић! Па зато верујем да
је, самим тим, добро упознат са радом колеге. Станишић је један од
најобавештанијих људи на овим просторима, па сам уверен: ако ико зна за
коју службу је ко радио - онда је он био тај. Уосталом, то му је и био
посао.



Сматрате ли и ви да се без расветљавања Поповићеве улоге не могу до
краја схватити нека збивања у Србији после петооктобарске политичке
промене? Не би ли то значило придавати му значај који није имао?



- Док се не расветли Поповићева улога током последњих 15 година,
многа питања ће остати без одговора. Сматрам да се то никада неће
десити јер је Поповић био сувише намазан да би био лако раскринкан.
Томе неће ићи у прилог ни чињеница да он поседује много материјала и
информација које могу да компромитију многе из актуелне власти. Да није
тако, зар би му било дозвољено да оволико лаје?!



Ко се, по ономе што знате, највише плаши Поповићевих „материјала и
информација“? Зашто то не бисте открили, ако заиста знате, без обзира
на структуру владајуће политичке коалиције у Србији?

.

- Плаши га се већина из владајуће структуре. А и још понеко са стране.



До данас је остало нејасно ко је Душана Спасојевића и остале, после екстрадиције из Француске, сачекао на сурчинском аеродрому?



- Прави одговор на то Србији би сигурно могао дати безгрешни Душан Михајловић!



Зашто га крије? Уосталом, зашто тај одговор од њега нико не тражи?



- Могао би зато што зна целокупну истину о том случају! Истина која
би вероватно изненадила јавност у Србији. А та истина се од њега не
тражи јер би била гробар ДОС-ове политике из тог времена!



Одакле знате да би Михајловићево отварање душе о овој теми
изненадило јавност? Питаћемо, наравно и њега, али - шта ви о томе знате
или претпостављате?



- Знам поприлично. „Француска петорка“ није враћена због
фалсификата пасоша или „отмице Мишковића“. Ту се радило о њиховом
спасавању јер су били проваљени. Кад се буде открила права истина о
томе - пашће и многе друге „приче“. Пашће и многе маске. Али, то се
неће десити у догледно време јер би се разоткрила права „крвна слика“
тадашње власти. А то сигурно не би одговарало ни овима који су сада на
власти. Зато се и боре грчевито да се што дуже одрже на власти. Да би
могли да и даље прикривају свињарије из прошлости.



Појавиле су се претпоставке да је неко из врха власти намерно
сигнализирао Французима превремено хапшење Спасојевића - да не би био
ухапшен с великом количином колумбијског кокаина већ само због
фалсификованог пасоша. Јесу ли, према вашим сазнањима, ствари тако
стајале и коме је у Београду такво „спасавање Спасојевића“ било
потребно?



- И ту би многе одговоре могао да нам да врли господин Михајловић
јер је он био вођа целе операције око изручивања „француске петорке“.
Наиме, по многим информацијама и коцкицама које сам успео да сложим за
све ово време - тадашња власт је панично уложила максималан напор да их
врати назад у земљу јер се плашила да не буду проваљени, да се не сазна
да су спремали увоз тоне кокаина у земљу. Тоне која је касније требало
да буде продата широм Европске уније и осталих земаља на нашем
континенту.



Као да алудирате да је и врх власти био заинтересован за ту тону кокаина, али да се у последњем моменту уплашио и устукнуо...



- Већ тада Ђинђићева власт је схватила да су обећања светских
моћника да ће добити милијарде долара донација, које је наводно требало
да се слију у Србију, само празна прича. Тек шаргарепа на крају штапа.
Зато је покушавала да прибегне и неким „алтернативним методама“. Новац
јој је био очајнички потребан да би могла да опстане. То је требало да
буде једна од „операција спасавања“, али се изјаловила. То ме и не чуди
много, с обзиром на то какви су ликови тада водили земљу. Другачије
није ни могло да буде. И моја садашња сазнања потврђују да су
Спасојевић и његово друштво тада морали да буду спасени, односно
враћени у земљу ради спасавања власти!



Одакле за то знате ако сами у томе нисте учествовали?



- Целу ту „операцију“, наравно, пратила је Служба која је знала и
ко је „водио“ послове са нафтом, цигаретама, алкохолом. Све је то и
званично заведено. После смене Горана Петровића и Зорана Мијатовића,
ново руководство Службе је неке ствари покушало да изведе на чистац и
тада је настала паника. Сећам се да је доста пута интервенисао Зорана
Јањушевић и да су и Милорад Брацановић и Андреја Савић нагло ућутали о
томе. После је, наравно, уследила освета. Зар стварно мислите да су они
смењени из разлога које смо могли да чујемо током ових последњих
година? Ма дајте! Њих двојица су смењени зато што су „нањушили“ брод
који је око Нове године 2002-2003 требало да пристане у Црној Гори. То
није био брод у коме су се налазиле само банане из Колумбије.



Сада нико и не покушава да истражује у том правцу. То није случајно?



- Много шта бисте боље разумели да сте могли да имате извештај
Француске обавештајне службе по називом „Султан“. Ту све пише црно на
бело. Али, и та, као и многа друга дешавања пре су за књигу него за
новине. Да би се све то како ваља схватило - потребан је много шири
опис догађаја и релација између одређених људи.



Курир је летос објавио делове извештаја Француске обавештајне
службе о операцији „Султан“. Како сте их ви схватили и имате ли бар
нека појашњења?



- То што је Курир објавио - само је мрвица тог извештаја! Имао сам
прилике да прочитам комплетан извештај. Све са закључцима. О томе не
могу да причам јер сам се обавезао на чување тајне људима који су били
вољни да ме с њим упознају. Могу само да кажем да је било добре воље -
људи који су тај извештај радили били су спремни да дођу у Србију.
Међутим, нико није био за то заинтересован.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:14

Имаћу ста да кажем о отмици Мишковића!



Теме - ко кога и зашто прислушкује, а ко стоји иза отмица и рекетирања
у догледно време остаће актуелне у Србији. Нису ад акта ни таква
„догађања“ из блиске прошлости.



Постоје спекулације да су неки утицајни људи из Ђинђићеве владе,
при том су били апострофирани Владимир-Беба Поповић и бивши премијеров
саветник за безбедност Зоран Јањушевић, долазили у „центар за
прислушкивање“ РДБ МУП Србије и наводно се, условно речено, користили
његовим могућностима. Да ли је то тачно?



- Тако је било! И један и други су се користили услугама
Београдског центра за прислушкивање. Покушали су они да уђу и у Седму
управу, али им то Милорад Брацановић није дозвољавао. То је и био један
од разлога за његов каснији прогон.



О чему се конкретно радило и како је било могуће?



- Прво да кажем да Брацановић Беби и Јањушевићу, нажалост, није
много засметао јер су им у Београдском центру сва врата била отворена.
Како и не би кад је ту прави газда био Зоран Мијатовић! Зато је и
враћен у Службу. Да буде послушник, мада данас можемо да видимо како
кроз своје књиге покушава да исприча сасвим другу причицу. Али, џаба се
упиње! Премного људи зна истину.



Одакле знате све то, ко вас је тако добро обавестио? Брацановић
или неко други? Можете ли, у вези са овим, нешто рећи о „бици за
разводнике“ до које је дошло после 5. октобра?



- Био сам директно укључен у те „приче“. Тада сам још био у Служби,
па су ме ликови из ДОС-а сваки дан смарали причама: како урадити ово,
како оно, кога поставити овде, а кога онде...



Није ли све, можда, рађено иза леђа председника Владе Србије Зорана Ђинђића?



- Да ли је било иза леђа или није - не знам поуздано. Али, суштина
је у томе што није било никакве битке. Разводници су, напросто, били
преузети и преусмерени на „слушање“ за потребе тадашње власти.



Једно време се говоркало да је Владимир-Беба Поповић, наводно, имао и неки свој „прислушни центар“Ö



- Када су Мијатовић и Петровић били смењени, Беба и његова екипа су
стварно формирали свој приватни прислушни центар. Зато што више нису
могли да имају такав лак и лежеран приступ у Службу. То је основни
разлог што су биле пласиране приче како су Брацановић и Андреја Савић
тобоже били постављени на моје инсистирање и под некаквим претњама. То,
наравно, уопште није тачно. Зна се ко поставља начелнике Службе.
Уосталом, да није било тако - посведочио је и екс министар полиције
врли Душан Михајловић.



Упркос свему што тврдите, та „прича“ не умире!



- Та прича се и даље упорно лансира од стране комплексаша Бебе
Поповића. Из чисте сујете. С намером да се освети Брацановићу који је
био и остао професионалац.



У ово вам неки сигурно неће поверовати. Због чега је Беби био
потребан прислушни центар? Да ли је био потребан само њему? Да ли је
Ђинђић за њега уопште знао? Ако је Беба имао цео прислушни центар, онда
су за њега и „Служба“ и Ђинђић морали да знају...



- Беба и његови су прислушкивали своје политичке противнике и
успешне бизнисмене, које су касније разноразним информацијама
рекетирали. То је најбедније у целој тој причи.



Кога су све прислушкивали, кога су рекетирали?



- Сећате ли се афере са Вуком Обрадовићем? Е, па, она је била
исконструисана у једном од тих центара. Помоћу информација које су
добијене прислушкивањем. А има још много таквих ствари ...



Ко је још био на таквом „нишану“? Зашто говорите о „центрима“? Колико их је било и где су се налазили?



- Многи су тада била на мети. Многи! Постојала су најмање два таква центра! Један мобилни и један стационарни.



Колико су тачна нагађања да су ти „приватни центри“ служили за
прислушкивање и Војислава Коштунице и генерала Небојше Павковића? Да ли
је, можда, међу прислушкиванима био и Мирослав Мишковић?



- Када имате прислушни центар, онда се не гадите прислушкивања било
кога. Када су Коштуница и његови избачени из Скупштине Србије почели су
интензивније да прате деловање ДСС-а. Занимало их је: какве ће
Коштуница и његови контрамере да предузму. Што се тиче Павковића, њега
је прислушкивала Служба. Као што је Војна обавештајна прислушкивала
Службу. Не верујем да су могли да га прислушкују приватно јер је њега
контраобавештајно ипак „покривала“ Војска. Сумњам да је Беба био у
стању да њима могао парира.



Како су ствари стајале са Мишковићем?



- Њега вероватно и дан-данас прислушкују. Не заборавите да свака
служба размишља по систему: „Дружба је дружба, а служба је служба“.



Све се то, ако је тачно, није могло радити иза леђа председника
владе. Осим ако је већ тада постојала Поповићева „паралелна власт“ о
којој пише Душан Михајловић...



- Понављам: заиста нисам сигуран да ли су, или нису, радили иза
леђа покојном премијеру. Нисам, мада је било и доста информација да су
„резултати“ ишли и Ђинђићу на сто.



Каква су у оно време, када се све то догађало, била ваша сазнања о
отмицама Милије Бабовића, Мирослава Мишковића и малолетног сина
Слободана и Фахрете Живојиновић, а шта о тим догађајима знате данас?



- О поменутим кривичним делима не бих тренутно говорио ништа. Зато
што у Посебном одељењу још траје поступак у коме сам оптужен за нека од
тих дела. Дакле: док се суђење не заврши, не бих о томе ништа. За
разлику од многих, који својим коментарима и анализама крше све могуће
кодексе, ја ћу испоштовати суд и док се суђење не заврши - нећу
коментарисати дела за која ми се суди. Једино што могу да кажем јесте:
отмица сина породице Живојиновић тада је била табу тема, а колико видим
- табу је и данас.



Гоне вас „само“ за отмицу Бабовића, зашто онда не разоткријете -
уколико знате - праву природу отмица Мишковића и сина Лепе Брене и Бобе
Живојиновића? Знате ли ишта о томе куда су и коме отишле огромне паре
од тих киднаповања?



- Чекам да будем позван за ново суђење поводом отмице господина
Мишковића. Мада, то суђење никако да почне. Тамо ћу рећи све што знам о
том случају! Што се тиче отмице сина породице Живојиновић, опет кажем:
то је и данас табу тема. Да знам било шта рекао бих без пардона. Без
обзира на кога се односи. Јер, онај ко отима децу тај је обична јајара
и психопата. И сам сам отац четворо деце и могу да замислим како су се
ти људи осећали док се није завршило. За такве ликове не бих имао
никакве милости. Било би: по кратком поступку.



СУТРА: „Будва“ у режији страних служби



ФРЕНКИ ЈЕ ПРОФИ



Френки Симатовић је био први командант ЈСО. У каквим сте били
односима и да ли је он, као што неки тврде, имао, заједно са
Станишићем, закулисни утицај на збивања у земљи протеклих година?



- Са Франком-Френкијем Симатовићем имао сам веома коректне и
пријатељске односе. Он је био и остао велики професионалац. То је један
много готиван лик. Штета што Служба није имала више таквих људи.
Нажалост, после свега што је учинио за Службу и за државу - као и многи
други - добио је ногу у дупе. У знак захвалности и поврх свега, још
пред Хагом мора да се брани и правда што је добро и професионално радио
свој посао
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:22

У Будви је пуцао "страни фактор"



Као и о свему осталом за шта је оптужен и осуђен, Милорад Улемек има
своју верзију и за покушај убиства лидера СПО Вука Драшковића у Будви.
Али, случајно или не, није одговорио на два питања. Како је било могуће
да стрелац какав је Бранко Берчек са малог растојања промаши са свих
осам метака? И, није ли можда баш од Легије добио наредбу да намерно
промаши, ако није - није онда неко други преко Берчека на тај начин
организовао „провокацију“?



Пошто сте правоснажно осуђени као организатор покушаја убиства
Вука Драшковића у Будви, имате ли о том, по много чему чудном догађају,
додатна или сазнања која током суђења, из неких разлога, нисте хтели да
изговорите? Је ли истина да је тога дана црногорска власт први пут
повукла обезбеђење Драшковићеве куће, а давала му пратњу за плажу?



- То је био заиста веома чудан догађај. Ми смо на самом суђењу
покушали да изведемо гомилу доказа који су могли значајно да пољуљају
оптужницу. Међутим, Суд је остао глув за наше предлоге. Зато што су, по
тумачењу Суда, били „неосновани“!? Тиме је тај Суд већ тада показао
своје право лице. Јер, како је Суд могао да зна шта је основано а шта
не ако докази нису били изведени?!



Ако сте у праву, онда је то било имитација правог суђења...



- Било је то једно заиста мучно и непријатно суђење, пошто је
судско веће заправо било продужена рука тужилаштва. Сви су се очајнички
трудили да нам ускрате пуно право на одбрану. Ми оптужени смо у судници
седели као заморчићи!



Шта све с тим процесом није било у реду? Зашто тврдите да ни
докази нису били изведени? Ако је на Драшковића пуцао Бранко Берчек,
како је било могуће да такав специјалац промаши са осам метака, па још
са растојања мањег од пет метара? Да ли је Берчек од вас добио наредбу
да намерно промаши и због чега, или је неко други преко њега на тај
начин организовао „провокацију“?



- Ево само неколико примера шта није било у реду. На рукавицама
које је, по оптужници, носио Берчек пронађени су одређени материјални
трагови. Пре свега ДНК, траг који не може да се исфолира. А када је
утврђено да то није ДНК Берчека - његова одбрана је предложила да се
Берчеку узме ДНК и упореди са трагом нађеним на рукавици. Суд је,
међутим, тај предлог одбио као неоснован! Даље, имамо случај са живим
сведоцима који су на првом саслушању препознали сасвим друга лица. И то
- без грешке! Није било никакве недоумице! Предложили смо да се и они
позову. Али, и то је било „неосновано“!



Кога су препознали „живи сведоци“? Какве су биле последице тог препознавања?



- Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума. Постоје изјаве
поменутих сведока о томе. Ако у међувремену и оне нису изгубљене као
многи други „докази“.



Да ли је то било све?



- Нажалост, не. Тврдили смо да су тих дана у Будви били сасвим
други људи. Са сасвим другим задатком. Када су „војна лица“ на тотално
незаконит начин извела препознавање оптужених - које нису препознали
(!) - тражили смо од Суда да та иста „војна лица“ изведу препознавање
тројице припадника ЈСО (?) који су заиста тих дана били у Црној Гори.
Суд је и то одбио као неосновано! Па, где је ту праведно и фер суђење?!



Покушавате ли ви то да докажете да је суђење било потпуно нерегуларно и фарса?



- Да, с пуно разлога. Постоји још мноштво материјалних доказа који
руше оптужницу. Што је најстрашније, Суд је извео гомилу „доказа“ који
не постоје! Када смо питали - где су ти докази? - речено нам је да не
постоје јер су уништени!



Ако је Берчек имао налог да заиста убије Драшковића, зашто сте му
за необављен посао, по пресуди, наводно платили 20.000 марака?



- Прича о тим силним маркама је чиста измишљотина пласирана преко
лажних изјава појединих оптужених који су били довољно наивни да
поверују у махинације тужилаштава да би од нас направили криминалну
групу. Ми из ЈСО то нисмо били, а ако нема криминалне групе - не може
бити ни Специјалног суда. А ако нема Специјалног суда - онда нема ни
сведока сарадника. Све тако у круг. Да би нам подметнули!



Ако нисте ви организовали „Будву“, ко је то, према вашем мишљењу, режирао и зашто?



- Када би се пажљиво анализирала политичка ситуација из тог
времена, лако би се утврдило да је Милошевић имао најмање интереса да с
политичке сцене склони Вука Драшковића. Поготово физичком
ликвидацијом...



Коме је то онда било у интересу и зашто је то подметнуто баш вама из ЈСО?



- Прво би требало анализирати ко је у то време био Вук Драшковић.
Јер, опште је познато да је његов тадашњи политички утицај у опозицији
био минималан. Зар није он сваки пут бојкотовао и на неки начин
саботирао својим деловањем све напоре опозиције? Није ли од тог и
таквог његовог деловања сам Милошевић имао највише користи? Нису ли у
то време покојни Зоран Ђинђић и Драшковић били највећи политички
противници?



Желите ли да кажете како је можда Ђинђић имао већи мотив да се уклони Драшковић?



- Дотле не бих ишао, али не бих ни потпуно искључио! Сетите се само
свих јавних пљувачина између њих двојице. И у вези са овим, опет морам
да поновим оно што сам већ икс пута рекао: Вук Драшковић је био омиљена
политичка пудлица Слободана Милошевића. Преко њега је Милошевић
остварио скоро све своје изборне победе. То што се данас Вук представља
као највећи опозиционар из тог времена - прича је за малу децу!
Уосталом, где је данас СПО као странка? Такви као он били су без
Милошевића потпуно маргинални. Они су постојали захваљујући Милошевићу.
Он се са њима играо као мачка са мишевима. Кад је мачка отишла, мишеви
су изашли из својих рупа.



Нисте одговорили на питање коме је пуцање на Драшковића било у интересу?



- Страном фактору! Тај „фактор“ је пажљиво пратио и анализирао политичку сцену у Србији и лако су „сабрали“ неке ствари!



Како ћете, хоћете ли уопште моћи - чак и ако је тачна - да
докажете своју тврдњу да Драшковић уопште није био праћен зато што је
ДБ спремала његову ликвидацију, већ наводно зато што се виђао или
требало да види са страним „дипломатама“ који су у ствари били шпијуни?
Да ли је у Србији - поготово после „епизоде“ са генералом Момчилом
Перишићем и првим човеком ЦИА у Београду Џоном Нејбором - такво нешто
више уопште доказиво?



- Као што сам већ рекао, при оваквој владајућој гарнитури, где
правда и истина политичарима служе само за фолирање, тешко да се може
било шта доказати. Али, то ће се доказати! А и то зашто Служба и данас
мора да остане „црна врана“. Да ли стварно мислите да специјалне службе
тако раде да прате неког до пред сам атентат, па онда покушају да га
изврше својим камионом - као што се тврди да је било на Ибарској
магистрали - и са све службеним таблицама које оставе на лицу места?!
Ма дајте, молим вас!
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:24

Добро, али како су ствари стајале са праћењем Драшковића?



- Па, опште је познато да је Вук Драшковић праћен још од оног чувеног
9. марта кад је навукао народ да добије батине. Он је очити пример
субверзивних делатности и дефетизма против своје рођене земље.
Уосталом, то је наставио да ради и док је био министар „вањских
послова“. Наставио је да буде проститутка страних интереса. Зато сад и
пише књигу у којој ће покушати да се опере за све оне свињарије које је
радио. Шешељ је у Хагу због некаквог вербалног деликта, а Вука, који је
био спреман да сече руке и позивао на оним својим митинзима на
братоубиство, нико не дира. Он и данас може слободно да се просерава о
некаквим својим улогама. Додуше, од како је пукао на изборима - нешто
га више и не виђам да лаје. То је препустио баба Дани!







У „СТУПИЦИ“ СЕ САМ УХАПСИО!



Како је реално изгледало ваше хапшење у „Бојану Ступици“ и како
сте у финишу суђења за атентат примили чуђење у судници браниоца Милана
Веруовића, адвоката Боже Прелевића, који се запитао - како је власт
могла да вас ухапси због кафанске туче, а није смела ни да вас попреко
погледа када сте, према пресуди, спремали убиство премијера Ђинђића и
преузимање политичке власти у земљи?



- Реално, моје „хапшење“ у „Ступици“ је изгледало тако да сам сам
себе ухапсио и ушао у возило Интервентне јединице. Видим да се данас
неки курче како су ме они ухапсили. Шатро, да није било њих - све то не
би могло да се реши. Али добро, ако тиме хране своје комплексе,
онанишући пред огледалом, нека им буде. Ја нисам сујетан човек, а и не
доживљавам такве приче као злу намеру. Нека уживају. Колико ја знам, до
12. марта нико из власти није имао никакве информације да се спрема то
што се десило. Зато и не схватам због чега то неко тобоже није смео да
мене погледа попреко.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:26

И Зоран Ђинђић намештао “Ибарску”



Ко је уочи покушаја убиства у Будви укинуо обезбеђење Вуку Драшковићу -
сигурно није Слоба звао Мила да га замоли за такву малу услугу - зна се
ко је у то време био добар са Ђукановићем лллНа „монтирање Ибарске“
пристао сам тек после разговора с покојним премијером ЂинђићемлллУ том
„монтирању“ је учествовао и тадашњи београдски окружни тужилац Раде
Терзић, који је уобличио оптужницу



Легија има, наравно, и своју верзију злочина на Ибарској
магистрали. Само, питање је може ли она и за колико „померити“ ишта
крупно у оптужници.



Имате ли своју „реконструкцију“ догађаја у Будви?



- По моме, ствари су се развијале овако. Долази до покушаја
атентата. Полиција хапси Спасовјевића и Луковића. Одређени сведоци их
препознају да су виђени близу лица места, а и у стану Владимира
Јовановића Јапанца. Црногорска полиција хапси и њега и он даје опширну
изјаву о целом том догађају. Њих двојицу пуштају, Јапанац остаје у
Спужу. У Србији полиција расписује потернице за њима двојицом. Дешава
се 5. октобар, потернице се укидају. Они, један по један, одлазе у Црну
Гору, где бораве по 24 сата. Све време под обезбеђењем црногорске
службе безбедности. Убрзо се враћају у Србију чисти за Будву.



Како су онда нестале заслуге и везе које су Спасојевића и Луковића спасле после Париза и учиниле „чистим за Будву“?



- Од лета 2000. године, па до ванредног стања, истрага за Будву је
мировала. Тек у „Сабљи“ све се ођедном однекуд зна и све више није
чисто. Међутим, зашто никаква истрага није била покренута у лето 2002.
године? Пошто су сви припадници Војске који су сведочили и на самом
суђењу дали изјаве још 2002. године, ко је те изјаве крио и гурао под
тепих? Како је могуће да у Јапанчевом стану нису пронађени никакви
трагови ни отисци Спасојевића и Луковића ако други докази потврђују да
су они тамо боравили неколико дана?



Замериће вам - питања, само питања...



- Без питања, нажалост, не може. Јер, како је могуће, ако су
тројица припадника из ЈСО-а по оптужници боравили у том стану пет дана,
да није пронађен ни један једини траг?! Како је могуће да постоји само
по један отисак од све тројице на три различита предмета и то сва три
покретна? Зашто ти предмети више не постоје? Зашто је полиција навела
да су ти предмети фотографисани, а фотографије не постоје?



Зашто суд и држава беже од свих тих питања?



- То и јесте кључно питање. А ко кога и зашто ј... у целој тој причи - нека читаоци закључе сами.



Како је дошло до тога да за „Будву“ црногорска полиција одмах
ухапси Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума, па да их убрзо пусти?
Да ли је тај део истраге водила супруга црногорског председника Филипа
Вујановића и ко је?



- То смо и ми током самог суђења покушали да истерамо на чистац.
Суд је, међутим, и тај прогласио за тобоже неоснован. Формално,
образложење је било: то би само одуговлачило поступак!!! И то је суд!
Невероватно, али истинито. Један од разлога што су Спасојевић и Луковић
били убијени у Мељаку је што су обојица много знали и о том фамозном
покушају атентата на Драшковића. Они, једноставно, нису имали шансу да
преживе. Поред свега осталог, њихов малер је што су много знали о
прљавим работама појединаца из тадашње власти.



Како знате да су били малерозни, јесте ли лично учествовали у „прљавим работама“ које помињете, или сте их гледали са стране?



- У некима да, у некима не.



Добро, а какву улогу је одиграла супруга председника Црне Горе Филипа Вујановића?



- Судија Вујановићева је изашла на „лице места“ ради увиђаја. Три дана после тога је склоњена с тог случаја.



Има ли „Будва“ скривену позадину?



- Поводом „Будве“ се поставља мноштво питања, укључујући и
најчудније: Ко је баш то вече укинуо обезбеђење Вуку Драшковићу?
Сигурно није Слоба звао Мила Ђукановића да га замоли за такву малу
услугу. Зна се ко је у то време био добар са Милом Ђукановићем.



Као да опет алудирате на Зорана Ђинђића...



- Не алудирам ја ни на кога, али видим како се коцкице саме
склапају. Хоћу једино да кажем да су све битне околности - или погрешно
утврђене или су остале потпуно неутврђене! Све на шта указујем су
необориве чињенице чија анализа није била дозвољена током суђења.
Уосталом, са „Будвом“ се догодило исто као на суђењу за убиство
Ђинђића. Када су судије виделе да је ђаво однео шалу и да извођењем
наших доказа може бити пољуљана оптужница - све је било преломљено
преко колена. Из истих разлога, суду је требало шест месеци да за
„Будву“ и „случај Стамболић“ напише писмени отправак пресуде. Требало
је сву ту гомилу глупости образложити.



Осуђени сте и за четвороструко убиство чланова СПО на Ибарској
магистрали и истовремени покушај убиства Драшковића. Да ли би на
пресуду Врховног суда Србије, по вашем мишљењу, утицало вештачење
домета мобилне телефоније за дан злочина јер су ваши браниоци тврдили
да је тај део Ибарске у „џепу“ који је искључивао могућност да пошаљете
сигнал-налог Берчеку?



- Цела намештаљка са Ибарском је пуна рупа и разних небулоза. Цео
тај процес зато и траје већ седму годину. То је класично силовање свих
учесника у поступку, а по медијима влада нека врста хистерије. Годинама
се прича како су ту сви докази јасни, а пресуде нема јер не постоје
докази за које би могли да се ухвате. Откуд докази кад је све
исконструисано зарад болесних циљева тадашње власти.



Можемо ли вам веровати, чак и ако понудите нешто реално, с обзиром
на то да сте признали да сте фебруара 2001. са тадашњим начелником РДБ
Гораном Петровићем и Зораном Мијатовићем учествовали у монтирању ствари
око злочина на Ибарској магистрали? Како ћете доказати да је Зоран
Мијатовић прекинуо истрагу коју је водио „Поскок“ и „узео све
материјале, говорећи да га није брига ко је возио камион“?



- Нисмо само ми учествовали у том монтирању! На тај глупи потез сам
пристао тек после разговора са покојним премијером Зораном Ђинђићем.
Немојте заборавити да је у томе учествовао и тадашњи београдски окружни
тужилац Раде Терзић, који је уобличио крајњу оптужницу. За то постоји
низ веома очигледних доказа. Постоје и сведоци који су о томе, додуше
стидљиво, повремено говорили.



Упркос томе, ко ће вам поверовати да је тадашња РДБ са неким
скривеним планом преузела „Ибарску“ од законски једино надлежне Јавне
безбедности“? О чему се ту радило и по чијем, можда, мигу?



- Ако није било овако, зашто је онда тадашња Служба напречац узела
истрагу под своје од Јавне безбедности?! Питање је, у том случају,
такође: Како је било могуће да се тужилаштво у то време задовољи са
тако танком причом? Због чега суд није питао Зорана Мијатовића када је
сведочио шта је хтео да каже када је изјавио да њега не занима ко је
возио камион!?



Како је то Терзић монтирао „Ибарску“? Одакле знате да је то урађено у договору са Ђинђићем и шефовима Службе?



- Па јесте тако било. Али, изгледа да многима више одговара да користе силу него право.



Тврдите да је „Ибарска“ намештаљка. Ако јесте - онда у њој, на
неки начин, учествује и данашња власт. Али, шта ће то данашњој власти?



- То не знам. Мислим да у том предмету ниједна од страна у поступку
нема у „џепу“ ништа. Сви се вртимо у једном зачараном кругу. Као у
врзином колу. Проблем је што суд једноставно не жели да сагледа ни
чињенице ни доказе које смо ми представили јер се данашње судије више
плаше да не буду критиковане у јавности од појединаца, него што се
плаше да прекрше закон! Важнија им је фотеља од истине и правде. Ево
само неколико примера са каквим смо се све тоталним небулозама
сусретали током суђења. Једна од њих је и оно о домету мобилне
телефоније. Јер, иако је Врховни суд наложио да се то поново испита,
пошто је вештачењем утврђено да на већем делу те трасе у то време није
било сигнала, што је било потврђено и од многих сведока, суд на
поновљеном суђењу то није урадио!



Због чега?



- Зато што је у међувремену вештак преминуо! Управо тако, а ја сад
треба на робију да одем због тога што суд није хтео да ангажује новог
вештака. Када смо на томе инсистирали, опет смо добили образложење да
је наш предлог неоснован?!
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:27

КО ЈЕ У СВЕМУ ЛУД?



Ако је вама веровати, поводом злочина на Ибарској магистрали „небулоза“ има много?



- Мало је рећи много. Премного! Ја сам, рецимо, оптужен, у „случају
Ибарска“, само на основу „изјаве“ Душка Маричића у којој, између
осталог, пише и то да смо се ми на трасу распоредили у поподневним
сатима. Е сад, ако се узме у обзир да се та несрећа догодила између 12
и 12.15, поставља се питање ко је луд у целој тој ствари?! Како смо, у
том случају, могли да изађемо на трасу у подневним сатима?!
Мира није убила Славка Ћурувију



Мира Марковић и Ћурувија су били кућни пријатељи - ту су биле кућне
чајанке и на крају испраћај са сузама Затоне стоји она смешна прича да
је Ћурувија ликвидиран по налогу Мире Марковић и Радета Марковића .



Убиство Славка Ћурувије - власника Дневног телеграфа и Европљанина
- енигма је све до данас. Милорад Улемек има своје виђење и о том
злочину.



Током суђења упорно сте порицали учешће у ликвидацији Ивана
Стамболића, организацију злочина на Ибарској магистрали и одговорност
за покушај убиства Вука Драшковића у Будви. Имате ли неки заиста нови,
до сада непознати материјални, или неки други доказ који би потврдио
вашу одбрану пред судијама?



- Током суђења сам покушао да кажем истину која, нажалост, тек сада
стидљиво и полако излази на видело. Међутим, очигледно је да истина
никога не занима. Иако сам доказивао - како чињенично, тако и
материјално - да нисам учествовао у тим злочинима, то није никога
занимало. Ни тада, а колико видим - ни данас.



Председник надлежног већа Врховног суда, Милена Инић- Дрецун,
својом оставком је показала целој јавности да је некоме, ипак, стало!



- То и јесте тужно да не кажем јадно у целој ствари. Зар она једна
мора - подношењем оставке - да спасава како свој тако и образ и част
правосуђа у којем, очигледно, седе све сами мумифицирани послушници?!
Јебеш такав суд, а и државу, која суди по двоструким аршинима.
Очигледно је да у овој држави суд примењује једна правила када су
припадници ЈСО у питању, а нека сасвим друга када су други људи у
питању.



Ако је тако, онда ћете узалуд ићи на ванредни правни лек против правоснажне пресуде Врховног суда...



- Истина ипак почиње да цури и да се пробија напоље из закулисних
конструкција. Из кулоара полако излази на видело. Упркос томе што и
данас готово сви и даље ћуте као пичке. Зато што и јесу пичке.



Како коментаришете тврдњу Данице Драшковић да је судија
Ивић-Дрецун уцењена од стране „Службе“ и да су њене изјаве, које су се
појавиле по медијима, даване по налогу, зна се које „Службе“?



- Баба Дана не би била баба Дана кад не би давала изјаве тог типа.
Очигледно је фасцинирана Службом. Изгледа да је ипак требало да је
пусте да буде мало на челу БИА! Можда би то помогло да мало излечи
своје комплексе. Овако, она сада тек повремено изађе из мишје рупе.
Запљује по свима, али са ефектом по оној народној „пси лају каравани
пролазе“. Али добро, разумем је, климакс је чудо.



Она и Вук Драшковић имају свој поглед на „Ибарску“, своју аргументацију. И имају право на то...



- То је у реду, али та њихова аргументација умногоме не држи воду.
Србија је у таквом стању да би ме чудило да се поводом геста Милене
Инић-Дрецун - нашло више људи који су рекли: свака част судија, тако се
брани образ и част професије! Ја сам увек говорио да за храбра дела
треба имати муда. Али, ево: госпођа Дрецун ме је демантовала. Једна
жена је лупила шамар целом систему. Могу само да кажем: свака част!



Излажете се приговору, вероватно не само Драшковића, да покушавате да избегнете одговорност...



- У реду, али зашто је онда започето друго суђење у коме сам ја и
даље имао улогу сведока, упркос томе што је тада увелико постојала она
чувена „изјава“ у којој ме терете за цео тај циркус?! Постао сам са
другима ођедном оптужени и напрасно смо убачени у цео поступак који је
покренут на веома чудан начин, да би онда почео испочетка. А и да не
говорим о томе да против мене ни на том суђењу није изнетниједан
конкретан материјални доказ! Ни један једини!



Због чега тврдите да је све почело са убиством Ћурувије?



- Зашто је он убијен баш на Васкрс? Само зато да би се после рекло:
„Ево, црвени убијају на највећи хришћански празник, ништа им није
свето“. Међутим, та им се ствар изјаловила. Убиство Ћурувије није
подигло опозицију и народне масе против Милошевића. Мало су се режисери
прерачунали! Заборавили су да је тада трајао рат и да ће се та вест
„изгубити“ у мноштву других. Пола опозиције је тада побегло у
иностранство, одакле су здушно навијали да се бомбардовање настави. Што
жешће - то боље. Да скратим, данас је за то убиство оптужена Служба,
додуше само медијски, али то је и био првобитни циљ мозгова целе те
операције.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:39

Од „Службе“ су много горе прошли неки другиÖ



- Да. Као главни налогодавац је означена Мира Марковић. Пазите, не
Слободан Милошевић него Мира Марковић! Ни то није случајно. Јер, ко би
могао да поверује у то да је Милошевић дао налог да се убије неки
новинарчић, када је у то време владало ратно стање?!



Славко Ћурувија није био никакав новинарчић!



- Нисам хтео да га увредим. Не, само сам хтео да кажем да је
Милошевић могао да Ћурувију склони са сцене на хиљаду других начина. И
то законски! У ратном стању, могао је да га стрпа у затвор и да до
краја рата не види ни сунца ни месеца. И, ствар би била решена! Зато је
и била пронађена „алтернатива“ у Мири Марковић. Јер, она и Ћурувија су
били кућни пријатељи. Ту су биле кућне чајанке и на крају - испраћај са
сузама. После наводне свађе...



Али, ту ништа није јасно ни о улози „Службе“!



- Служба, која у време ратног стања ради свој посао, прати лице
које се отворено бави неким субверзивним делатностима против своје
земље. Данашњи циљ неких је, заправо, да се та Служба анатемише и
извргне руглу као начисто дилетантска, што свакако није била. Јер,
зашто би Служба целим својим пратећим апаратом пратила одређено лице да
би га само минут пре убиства повукла?! Мислим да тако не би радили ни
највећи аматери!



Чиме можете доказати тврдњу да и иза ликвидације Ћурувије стоји „страни фактор“?



- Опште је познато да је покојни Ћурувија живео нормално. Без
икаквог обезбеђења, да се кретао опуштено, тако да је њега, нажалост,
могао да убије и мој деда. Није за то уопште била потребна Служба. И у
овом случају: неко је пажљиво пратио ствари, анализирао и вукао конце.
Зато не стоји она смешна прича да је све урађено по налогу Мире
Марковић и Радета Марковића. Служба је била логистика, а пуцачи су били
криминалци који су данас мртви.



Који криминалци?



- Они које је Михајловић помињао када је рекао да је случај решен и
да се све зна, али да су убице мртве. Помињао је Луку Пејовића и Малог
Прику.



Када су ликвидирани и по чијем налогу?



- Убијени су за време владавине ДОС-а, који је убиство Ћурувије
тобоже разрешио. Само, фали им и ту сведок-сарадник! Седам година све
је то „службена тајна“, а процесуираће се кад на врби роди грожђе!



Није ли све на шта указујете премало да би теорија „страног фактора“ са домаћим пуцачима-криминалцима већини била схватљива?



- Немојте да заборављате да је у то време у Служби постојао и
одређени број кртица које су биле у вези са страним обавештајним
службама.



Можете ли то доказати? Како је све то функционисало?



- Преко тадашњих опозиционих странака. Пре свега, преко ДС и СПО.



Ко су људи преко којих се управљало „кртицама“? Да ли је тако
нешто озбиљним страним обавештајним службама уопште било потребно?



- Због нечега вероватно јесте. А те људе данас можемо наћи на веома високим функцијама, у разним фирмама. Њихов рад је награђен.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:44

Чеда пустио Спасојевића



Ако је Раде Терзић био припадник тзв. земунског клана, онда је Чедомир
Јовановић био истакнути припадник многих кланова, поготово земунског
лллТерзића нисам никада видео у Шилеровој - за разлику од Чеде који
није избијао оданде. Апсолутно сам сигуран да је Терзић имао са
Ђинђићем некакав договор поводом пуштања Спасојевића и осталих из
притвора лллОслобађање Спасојевића ипак је завршио Чеда, био сам са њим
у ЦЗ.



Многи су убеђени да је постојао троугао Ђинђић-Терзић-Чеда и да је битно утицао на неке догађаје из најновије историје Србије.



Како сте примили део оптужнице против бившег Окружног јавног
тужиоца у Београду Радета Терзића да је био, како га сумњиче, припадник
земунског клана? Имате ли ви таква сазнања? Да ли је и он одржавао
односе са Душаном Спасојевићем и био један од посетилаца Шилерове?



- Цела та прича је потпуно смешна! То је очигледан доказ да је
тандркање о предмету политичка позадина атентата - обична фарса. Јер,
како је то, и зашто, ођедном баш сада постало актуелно? Поставља се и
питање: како то није било истражено одмах, 2001. године, када је
Спасојевић са осталима био пуштен из притвора?! А и питање је: зашто
екс министар полиције Душан Михајловић није тада покренуо истрагу о
томе, како је дошло до свега тога, већ се то чини данас, скоро шест
година касније? Михајловић још нариче по новинама како он, ето, није ни
знао неке ствари. А све је то најобичније бла, бла, бла које Србија
мора да чита и слуша од тог „безгрешника“.



Нисте рекли ни реч директно о самом Терзићу...



- Па, нисам од оних што измишљају да би задовољили нечију машту.
Што знам: то и говорим. А знам само да Терзић није био припадник
никаквог клана. Он јесте на личну ургенцију издејствовао да Душан
Спасојевић и остали буду пуштени из затвора, али то не значи да је са
било ким био компањон. Он је радио оно што су од њега тражили
политичари, као што то данас раде неки други у правосуђу и тужилаштву.
Уосталом, шта би са свом оном силном галамом и халабуком око Терзића?!
Можда су се само шалили?! Или су се можда договорили?!



Србија је у горем стању од многих околних земаља, а чини се да
„безгрешника“ има више него све оне заједно. Неки ће вам замерити - да
од Терзића правите „безгрешника“...



- Не пада ми на памет да „перем Терзића“, нити било кога другог!
Наш проблем је што се данас овако лако лепе етикете људима да су
припадници овог или оног клана, ове или оне мафије. Како је кренуло с
мафијама, мислим да ћемо на крају бити земља са највише мафија на
свету! Италија је већ мала беба за нас! Данас су мафије постале мода,
како за тужилаштво тако и за медије. Кад намераче да некога сигурно
оцрне - онда га прво испрозивају да је био припадник овог или оног
клана, а при том нико и не покушава да макар изанализира ни дефиницију
припадности клану или мафији.



Да се не стекне утисак да у Србији нема никаквих кланова?!



- Ако је Терзић био припадник тзв. земунског клана, онда је Чедомир
Јовановић био истакнути припадник многих кланова! А поготово тзв.
земунског. Независно од свега, Терзића, за којег тврде да је био
„припадник“, нисам никада видео у Шилеровој. За разлику од Чеде који,
ето, као није „припадник“, иако није избијао оданде! То је очити пример
двоструких аршина који се данас примењују у нашем правосуђу и политици.



Да ли је Љиљана Буха, као што неки тврде, заиста довођена код Терзића и Небојше Мараша да се жали на мужа (Љубишу Буху Чумета)?



- Заиста не знам да ли је она ишла да се види са Терзићем, али знам
да се са Марашем видела и да је дала обиман исказ. И, то је један од
главних разлога због којих је Мараш побегао са суђења. Замислите
ситуацију: Љиља, која је у то време била пријављена као нестала или
отета (о томе су и медији тада доста писали), долази на заказани
састанак са државним тужиоцем, који од ње узима исказ и то не
пријављује никоме. Тада је, као што се зна, већ увелико трајао медијски
рат између Спасојевића и Љубише Бухе Чумета и просто је невероватно да
Мараш, тадашњи тужилац, није обавестио полицију ко му седи у
канцеларији.



Да ли би се и тиме морали позабавити они који сада истражују политичку позадину атентата?



- Наравно. То је један од праваца истраге којим би тужилац требало
да крене. Јер, поставља се питање: откуд тај исти Мараш у предмету за
убиство покојног премијера Ђинђића?! Тим пре што мало људи зна да су
Мараш и, рецимо, Миша Милићевић били прве комшије, а да је оптужница за
атентат писана у седишту БИА и да се Јован Пријић уопште није ни око
чега битног питао. Има тога још доста, али је све тешко истерати на
чистац. Многе маске још нису пале.



А да ли је Терзић миг за пуштање Спасојевића и осталих заиста могао добити од Ђинђића?



- Апсолутно сам сигуран да је Терзић имао са Ђинђићем некакав
договор о томе, или да га је питао за мишљење поводом пуштања
Спасојевића и осталих из притвора. Само, не верујем да му је то
премијер рекао онако у пролазу, како је то Терзић описао. Не
заборавите: то је тада био највише експонирани случај у јавности. Зар
министар Михајловић није махао оставком ако тај случај не буде решен?!



Ако је заиста било тако, неки ће бити спремни да кажу како је Терзић онда мање крив него што изгледа...



- Терзићева грешка је у томе што он покушава да се понаша и да игра
по принципу „хоћу каким, нећу каким“. Додуше, он другачије и не може. И
има тај премного путера на глави! Тако, уосталом, пролазе многи
послушници.



По природи ствари, за излазак Спасојевића и осталих из притвора
мало су била и Терзићева „обавезујућа упутства“. Одлуке су доносиле
судије, имате ли сазнања ко је њима у том смислу давао инструкције и
налоге?



- Прво, цела та прича о тужиоцима и судијама који су потписивали
разна упутства и разноразне папире чисто је
протоколарно-административне природе. Све је то морало да буде одрађено
да би се задовољила законска форма. Целу причу о пуштању Спасојевића из
затвора завршио је Чеда Јовановић! Зато стварно не знам докле ћемо више
да се курвамо и правимо блесави!? Да је Чеда био у главној улози, а не
некакви Терзићи, то знају и мала деца!



По вама, Чеда је изгледа наређивао и судијама, без чијег потписа Спасојевић ипак није могао да изађе из затвора...



- Не кажем да је Чеда наређивао било коме. Само кажем да је вршио
огроман притисак на правосуђе да се Спасојевић и његови пусте напоље. И
сам сам присуствовао једном таквом телефонском разговору између њега и
Терзића. Уосталом, ово о чему говорим добро зна и Душан Михајловић,
иако се сада фемка као да ни о чему нема појма. Па зар није Чеда
обавестио Михајловића како Слободан Пажин има нека друга сазнања о тој
отмици?! И, данас се Пажину суди зато што је радио свој посао, а Чеда
лади јаја на Миконосу. Ипак је политика чудо!



Откуд све то знате, откуд толика категоричност?



- Лично сам са Јовановићем долазио у Окружни затвор када је код
управника, у његовој канцеларији, ургирао да Спасојевић буде пуштен!
Чеда је тада покојном Душану говорио како му је његово извлачење из ЦЗ
„приоритет број један“. Не разумем, после свега, шта је ту уопште више
нејасно и коме је данас још потребно да се курва око те „епизоде“?!



Ако је све тако јасно, зашто се полиција и тужилац нису тиме озбиљније позабавили?



- Знам да ће многи можда рећи како ја поводом те „епизоде“ лажем.
Већ видим хистерију појединаца. Добро, не мора се веровати мени. Али,
шта ћемо са десетинама других сведока који све то могу потврдити?! Шта
ћемо са службеним белешкама, шта ћемо са изјавама сведока-сарадника
који су потврдили ову причу?! Неће бити ваљда да наш народ узалуд
говори: „ако лаже коза, не лаже рог“.



Зар би то било прво „лагање рогова“?



- Наравно да не би. И сам сам свестан да, очигледно, није политички
интерес да се иде јединим могућим правцем. Правцем истине. Истина боли.
Уосталом, да ли постоји ико ко мисли да је тамо неки судија неког
општинског суда смео да напише такво решење, а да пре тога није добио
одобрење или налог са врха?! Немојте, молим вас! Ево, нека ме Терзић
погледа у очи и нека каже да лажем, па да седнемо за полиграф. Било би
веома занимљиво.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:45

Ама какав Коштуница!



Ђинђић је у Кулу дошао пре покрета за Београд, а двосатни разговор био
је мучан . Мени и „црвеним береткама“ неке ствари ДОС и његови страни
„пријатељи“ никада нису заборавили, па су зато од ЈСО правили „српску
Ал каиду“. Има ту још подоста других ствари, али о некима од њих и није
баш најздравије причати, али има и за то времена. Поред тога што заиста
мислим да нисам довољно паметан, сматрам да за политику и власт нисам
ни довољно покварен као наши политичари, који би једино за поквареност
могли да добију златне медаље



Још се ломе копља - шта је био излазак ЈСО на београдску Газелу. Протест, или покушај побуне и преузимања власти?



Током свих суђења упорно сте понављали да нисте криви ни за шта од
онога за шта сте били оптужени. Нисте ипак објаснили - ако нисте
извршили све те злочине, зашто их онда баш вама пакују?



- Све је веома просто. То је урађено зато што смо ми из ЈСО - не
само страном фактору - били најпогоднији за улогу „српске Ал каиде“.
Стога смо годинама били представљани као Милошевићева узданица, његова
преторијанска гарда и пупак српског зла. Било је то, наравно, бла, бла,
бла, али су од нас ипак успели да направе пропале музичаре, браваре и
вулканизере који су по ратиштима пљачкали и силовали, који су, како је
то рекао тужилац Јован Пријић, лажне патриоте и никакви војници. Били
смо, дакле, идеални да нам на леђа натоваре свакојако смеће и ђубре.



Колико је тог „товарења“ било у домаћој режији?



- Неке ствари нам ДОС никада није заборавио, а ни његови инострани
„пријатељи“ и покровитељи, с којима смо током ратних година имали
неколико бурних сусрета после којих је у њиховим специјалним јединицама
смањено бројно стање. Неке ствари страни фактор, а ни ови наши-њихови,
заиста нам никада неће заборавити. Ми смо били њихова ноћна мора.
Сетите се само поједних вођа ДОС-а када су говорили да се извана од њих
захтева да се ЈСО на сваки начин расформира. А има ту још подоста
других ствари, али о некима од њих и није баш најздравије причати. Само
- има и за то времена...



У својој одбрани сте, поред осталог, нагласили да нисте имали
никакве политичке амбиције, као и да 200 људи не може да преузме власт
ни у једној држави. Шта је у том контексту био излазак ЈСО на
београдску Газелу - оружана побуна или протест?



- Политика и власт ме никада нису интересовали нити ће ме
интересовати! Поред тога што заиста сматрам да нисам довољно паметан,
исто тако сматрам да за политику и власт нисам ни довољно покварен!
Јер, погледајте већину данашњих политичара: ајде што нису много
паметни, али су зато покварени и цинични за златну медаљу!



Зар баш сви?



- Част појединцима којих је, нажалост, јако мало.



Многи и данас тврде: да је „стајање на Газели“ имало политичку
позадину, а круг око ЛДП и Чедомира Јовановића - и да сте тада били
суштински повезани са Војиславом Коштуницом...



- Какав Коштуница! То су обичне глупости и подметања! Опет понављам
и поновићу милион пута: то је био обичан протест и ништа више! Без
икакве политичке позадине, иако се данас многи труде да од тог протеста
направе побуну. Не обазирући се ни на оно што добро знају да свака
побуна са собом носи елементе насиља, анархије и хаоса. А цела Србија
је видела да приликом стајања ЈСО-а на Газели није било ни анархије, ни
насиља ни хаоса! То је био истински протест!



Независно од свега, и после свега, није ли долазак ЈСО под оружјем
у престоницу, чак и ако се радило о протесту, ипак био антидржавни акт?



- Није! Све је било само у томе што је људима једноставно био пун
курац да их политичари злоупотребљавају. То је било скретање пажње да
неки ред и закон мора да се поштује. Тужно је било што су и на такво
скретање пажње били присиљени припадници једне специјалне јединице.



Није ли то, упркос свему што говорите, било превише од једне елитне специјалне јединице?



- Није! Неко је морао да повуче црту! Данас ми је драго што је то
урадила баш ЈСО јер су после протеста многе ствари у вези Хага
експресно доведене у ред. Барем законски.




Ко је и због чега донео одлуку о повлачењу са моста? Да ли је то
био нечији захтев или наредба, или, можда, плод неке закулисне нагодбе?
Ако је било „трговине“ - с киме и под којим условима, с обзиром на то
да је у то време Зоран Ђинђић био у САД?



- Све је било много простије. Одлука о сатници блокирања Газеле
била је донета још пре поласка из Куле, што значи да је касније само
поштован првобитни договор команде. Никакве трговине ни са киме није
било! Ми се никада нисмо курвали!



А Ђинђић?



- Цела прича са протестом нема везе ни са Ђинђићевим путем у
Америку. Он у земљу вратио већ пре изласка ЈСО на Газелу, а пар сати
пре покрета за Београд био је у Кули и тада смо разговарали дуже од два
сата.



Како је протекао тај двосатни разговор?



- Мучно. Премијер је био уморан од пута. Видело се да не располаже потпуним и правим информација.



Зашто сте га током тог разговора тајно снимали и снимак дали неким
ТВ станицама? Који сте циљ желели тиме да постигнете? Да је желео
новинаре, Ђинђић је могао да их са собом доведе буљук...?



- Данас се тачно не сећам како је дошло до тога. То су снимили
оперативци безбедности. Мислим да их је изиритирала Ђинђићева изјава
коју је дао пред новинарима. Мислим да је било нешто у стилу „ако им се
не свиђа нека промене занимање, никаквих преговора неће бити“. Нешто у
таквом стилу. По мом неком мишљењу, тај снимак је требало да прикаже
опште познату ствар: да политичари причају једно, мисле друго, а раде
треће.



Неки се са вама никада неће сложити да је „стајање на Газели“ било
нешто безазлено, као да су на главни београдски мост изашле голоруке
медицинске сестре.



- И не морају! Ма шта такви мислили, тај протест није био никакав
антидржавни акт! Није била угрожена ниједна витална функција државе! То
је само била порука власти: доста јавашлука и лагања!
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 19:47

Цигарете шверцовала и војска!



Не знам да ли се Душан Спасојевић бавио шверцом цигарета, док се за
Љубишу Буху Чумета зна јер је Сурчин једно време био главни магацин за
цигарете лллКључно питање је хоће ли се афера са „дуванском мафијом“
сломити на боранији која је похапшена или ће тужилаштво можда ипак
имати муда да крене и на „крупније играче“ лллО улози генерала
Павковића везано за многе афере из 90-их могло би много тога да се
каже, али је за Србију најважније да он докаже своју невиност у Хагу



Тек треба да се разјасни ко је све у Србији током протекле деценије
и по шверцовао цигарете. Милорад Улемек Легија открива да штошта зна о
неким кључним фигурама како „дуванске мафије“, тако и о „крупним
рибама“ према којима полиција и државни тужилац још, очито, не смеју ни
да погледају.



Какви су били ваши односи са Станком Суботићем Цанетом,
осумњиченим за шверц цигарета, и да ли су тачна говоркања да сте у
једном моменту тражили начин да се с њим помирите? Ако јесте, због
чега?



- Моји односи са Суботићем били су и остали коректни. Бар што се
мене тиче. За другу страну медаље мораћете њега да питате. Никада
између њега и мене није постојао никакав проблем, па самим тим није
било ни разлога да се миримо или свађамо. Ту причу су наменски пустили
зли језици да би замутили злу крв. Сви знамо колико је људи за
последњих 15 година изгубило главу због рекла-казала.



Међу упућенима у збивања у бившој СРЈ има и оних који тврде да у
шверц цигарета претходних година нису биле умешане само Милошевићеве и
Ђукановићеве владе, него и делови Ђинђићеве, а и „земунци“ и утицајни
појединци из ДОС, као и из Војске Југославије. Шта ви о овоме знате,
пошто сте, према оптужници и усмено изреченој пресуди за атентат, били
повезани, између осталих, са Душаном Спасојевићем и Љубишом Бухом
Чуметом?



- Уф! Прво, опште је познато да су се шверцом цигарета бавили сви,
па самим тим и сви које сте поменули. Е, сад, истински ново питање од
милион евра би гласило ко је у томе и у коликој мери учествовао?



Може ли макар мало подробније?



- Не знам да ли се Душан Спасојевић бавио шверцом цигарета, док се
за Чумета зна. Па, Сурчин је средином деведесетих био главни магацин за
цигарете! Како за оне из источне Славоније, тако и за оне из Црне Горе.



Да ли је у том послу постојала вертикала Београд-Ужице-Подгорица,
и какве су улоге играли неки појединци из врха ДОС, командант Ужичког
корпуса Грујица Давидовић, Мило Ђукановић и најутицајније личности око
њега и Милошевића?



- Као и многи у овој земљи, имам поједина сазнања о свему томе, али
не бих то ширио преко новина, тим пре што је покренута шатро-истрага
против „дуванске мафије“.



Имате ли сазнања да је у шверц дувана „широким фронтом“ био
укључен и сам Ужички корпус ВЈ чији је врх имао политичку заштиту у
врху ДОС-а? Колико је истине у причама да су међу петорицом приведених
у војни притвор у Устаничкој улици у Београду четворица била активне
старешине поменутог Корпуса, а тек пети цивил?



- Прво, истрага још није показала ништа крупно јер је цела та
„прича“ само гола форма. Доказ је и то што су се многи залетали у том
правцу, па су убрзо своја „сазнања“ морали да гурну у последњу фиоку.
Као да су била врућ кромпир. Ако се добро сећам, прва истрага за шверц
дувана је кренула оног тренутка када је дошло до разлаза између Мила
Ђукановића и Момира Булатовића. Сетите се само оне ТВ пљувачине између
два кума. Уосталом, све што ме питате записано је у тужилаштву.



Да ли су према вашим сазнањима цигарете између Подгорице и
Београда транспортоване војним авионима и хеликоптерима и да ли је
тачно да тај „ваздушни мост“ успостављен одмах после 5. октобра 2000.
године? Знате ли: колико је процентуално дуван шверцован шлеперима, од
којих су неки били „пресретнути“ између Бродарева и Љига, а колико
ваздушним путем? Такође, да ли је тачно да су Ђукановић и његови
политички партнери у Београду сломили војно правосуђе да би га
онемогућили да се у овој заташканој афери позабави актерима из Црне
Горе?



- Заиста не бих о томе преко новина. Прво треба да се види неће ли
ће се цела ова афера сломити на „боранији“ која је похапшена. Другим
речима, хоће ли Тужилаштво имати муда да крене и на крупније играче.
Ако се усуди, то не би смело да се, по обичају, сведе једино на речи и
медијску хајку. Потребна су дела.



На које „крупније играче“? Има ли међу њима утицајних фигура унутар садашње власти?



- Сами сте „крупније играче“ поменули у својим питањима. Остало морате да питате министра полиције Драгана Јочића.



Коју улогу је у свему овоме играо екс начелник Генералштаба ВЈ Небојша Павковић?



- О улози генерала Павковића могло би много тога да се каже, а
везано је за многе афере из тог периода. Међутим, треба имати у виду да
је Павковић оптужен пред Хашким трибуналом и да није у прилици да ишта
демантује или потврди. Зато би било јако некоректно о томе говорити.
Поготово преко медија. Што се мене лично тиче, за Србију је много
важније у овом тренутку да Павковић докаже своју невиност пред тим
Трибуналом. Да опере како свој, тако и образ Војске Србије и свих оних
који су били под његовом командом и храбро се борили за своју отаџбину.
Јер, његова невиност и невиност других оптужених пред Хагом значиће и
невиност за Србију и за све нас који у њој живимо. Јадно је и бедно што
се неки политичари упињу из петних жила да делују управо супротно. Као
да не живимо у истој Србији!



Колико је Павковић помогао да Војни суд у Београду буде проглашен
ненадлежним за „осумњичене“ за шверц са држављанима Црне Горе?



- Не бих ни о томе. Засад. Из истих разлога.



ПАВКОВИЋА ИСКОРИСТИЛИ



Да ли је генерал Небојша Павковић, као што неки тврде, заиста био
„пословно“ повезан са „сурчинцима“ и да ли су и он и један од људи из
кабинета Зорана Ђинђића „радили“ лекове, медицинску опрему и још
понешто? С киме је све упознао Павковића тај човек из кабинета? Ко је
генералу Павковићу, ако знате, поклонио коња и зашто? Да ли се Павковић
уистину тајно састајао с Милом Ђукановићем због „ствари“ које нису
имале никаве везе са њиховим функцијма?



- Генерал Павковић је био гурнут у руке „сурчинцима“. Пре него што је „пословно“ уопште и сарађивао са њима.



Ко га је и када гурнуо?



- Било је то одмах после оне смешне приче око кандидатуре за
председника Србије коју је извео врх ДОС-а ради цепања бирачког тела
СРС-СПС. И Павковић је, као и многи други у то време, био само монета
за поткусуривање! Коришћен је од стране ДОС-а док је његовој врхушки
био потребан. А пошто му је за вратом био хашки мач - Павковић и није
имао много избора. Међутим, као што рекох, он данас пред Трибуналом
бије своју животну битку и било би некоректно отежавати му ионако тешку
и неизвесну ситуацију.



ШТА ЗНАЧИ „У ИМЕ НАРОДА“?



Имате ли икакве реалне доказе које бисте могли да искористите у
преосталим ванредним правним лековима да оспорите ту правоснажну
пресуду?



- Доказа за то има на претек. Што материјалних, што других, само
што у нашем данашњем послушничком правосуђу те доказе нема ко да види и
оцени. Дубоко сам уверен и убеђен да је у многа убиства у Србији умешан
страни фактор. Да су та убиства изведена уз помоћ одређених појединаца
са тадашње опозиционе сцене и то може веома лако да се докаже! Само
када би за то постојала храброст и воља. Међутим, ми смо данас постали
пи..... народ, што ме и не чуди с обзиром на то ко нас све води. Опет
морам да кажем, част само правим појединцима којих је данас премало.



- Како можете да тако говорите о свом народу, не суди вам народ, него неко други!?



- Па зар нисмо пи....., када смо дозволили да нам скидају гаће. И
то како се коме дигне. И зашто се онда ти „други“ скривају иза народа.
Шта им значе пресуде „у име народа“?
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   11.08.08 20:06

Нестали злато и 15 вкг хероина



Одговорно тврдим да од хероина из Комерцијалне банке у обреновачкој
Термоелектрани није било спаљено - око 15 килограма ллл Дрога је прво
изнесена из сефа - уз присуство малог броја одабраних људи - да би
потом била „враћена“ назад, а новинари су тек тада били позвани да то
сликају ллл Истовремено је на волшебан начин нестала и велика количина
злата, тајну зна - знаменити колекционар Драган Карлеуша ллл „Сукоб“
између мене и Цанета Суботића је исконструисао болесни ум Бебе Поповића
- да би убедио Србију како је он имао монопол над Ђинђићем



Као и током суђења, Милорад Улемек Легија и у мегаинтервјуу упорно
тврди да је са „момцима из ЈСО пребацио велику количину дроге у
Хрватску, БиХ и Румунију“.



Са којим сте лидерима ДОС највише и на чему сарађивали?



- Осим с покојним премијером Зораном Ђинђићем, сарађивао сам и са
Душаном Михајловићем, Небојшом Човићем и Чедом Јовановићем. Са другима,
иако сам их познавао, нисам сарађивао јер је мој посао био искључиво
везан за безбедност.



Све с којима сте сарађивали до сада сте помињали у овом или оном контексту, једино нисте Небојшу Човића...



- Зашто бих га помињао само да бих га поменуо?! Човића познајем
искључиво службено. Сарађивали смо само поводом безбедносне ситуације
на југу Србије. Не познајем га, дакле, довољно добро, а не знам ни шта
сада ради и чиме се бави. Немам шта да коментаришем.



Како је стварно протекао разговор са Станком Суботићем Цанетом, уз
учешће Зорана Ђинђића, о коме је говорио Владимир - Беба Поповић?



- Целу ту ствар око некаквог сукоба између мене и Суботића је
исконструисао болесни ум Бебе Поповића. Из само њему знаних разлога.
Ваљда је хтео да том причом умањи и дискредитује мој наступ на суду.
Могуће је и да је хтео да убеди Србију како је он имао монопол над
Ђинђићем. Како, дакле, једино он говори истину, што нам заправо и
указује на манипулацију целим случајем.



Шта је, по вашим сазнањима, заиста истина о спаљивању дроге која
је чувана у сефовима Комерцијалне банке, тим пре што је све урађено без
обавезног присуства истражног судије? Остајете ли и даље при одбрани у
Специјалном суду да сте са рониоцима пребацивали дрогу у државној
режији у Хрватску?



- Околности под којима је све то урађено саме по себи говоре да је
јавност била преварена. Веома је занимљиво колико су се тужилаштво, а и
сам суд трудили да увере јавност како ја лажем. Међутим, има и детаља
који се крију и до данас.



Којих „детаља“ и ко их крије?



- Јавност, рецимо, не зна да је та дрога прво изнесена из сефа
банке - уз присуство малог броја одабраних људи - да би после одређеног
времена била „враћена“ назад! Јавност такође не зна да су тек тада
позвани новинари да то сликају!



У томе је, изгледа, била чиста једино Комерцијална банка...



- На суђењу смо могли да видимо фотодокументацију која је
„прављена“ и више личи на шпанску серију него на озбиљан документ. Они
су буквално сликали сваки моменат куда се та дрога кретала. То је све
рађено са психолошком калкулацијом да ће визуелни ефекат утицати на
онога ко то гледа. И заиста је веома занимљиво колико су се потрудили
да маркетиншки пропрате цео тај догађај, а рецимо нису урадили основну
ствар. Нису позвали истражног судију, нити направили потребну законску
документацију.



Можда им се превише журило...



- Управо је тако и било. Буквално су трчали да све одраде за само
двадесет четири сата. Али, пошто је та дрога стајала четири-пет година
у разноразним буџацима, чему толика журба? А постоји и трећа,
најбитнија ствар. Ни у једном документу не постоји траг колика је била
чистоћа хероина приликом мерења у самој Термоелектрани у Обреновцу! У
томе је главна цака и фора. Зато се и данас крије одговор на кључно
питање: Где се изгубило петнаестак килограма хероина са те „гомиле“?



Шта хоћете да кажете?



- Само то да је количина која је нестала била употребљена да би се
заварали они који су извршили пробне реакције пред спаљивање. Зато
никада ни у једном документу нисмо добили податак колика је чистоћа
онога што је спаљено. Ако ставите у одређену смесу погодну за миксовање
10 грама изузетно чистог хероина - свако пробно мерење ће показати
реакцију на присуство хероина и то је управо урађено и у овом случају.
Одговорно тврдим да сав хероин није био спаљен онога дана у
обреновачкој Термоелектрани. Такође, стојим иза својих тврдњи да сам са
момцима из ЈСО пребацио велику количину дроге у Хрватску, БиХ и
Румунију!



Са чијим знањем и одобрењем? Ако је тачно да сте налоге за то
добијали, како сте тврдили, у кући Драгољуба Марковића, власника
„Крмиво продукта“, можете ли објаснити под којим околностима сте и у
присуству којих личности пристајали да и вама и ЈСО „командују“ они
који за то нису били по закону надлежни?



- Све је било извођено уз знање и одобрење појединаца из ДОС-а.
Наравно, и уз знање тадашњег руководства Службе. Наравно, јајаре то
никада неће признати! За такво признање треба имати муда која они
немају. Треба имати и образ и част - што они такође немају. Треба бити
човек и прихватити одговорност за све што си радио у животу. Макар то
из једног угла изгледало добро, а из другога лоше.



Наступате као да имате то што кажете да „они немају“. Утолико пре, откријте имена оних који су то знали и наредили!



- О томе сам детаљно говорио пред судом и сви су се одмах бечили.
Брже боље су позвали да сведоче све оне који имају директну везу с тим
случајем. Чеду Јовановића, Бебу Поповића, Зорана Јањушевића, Зорана
Мијатовића... „Заборавили“ су неколико појединаца, али је у свему било
главно то што су „опрани“ горепоменути...



Шта значи „уз знање и одобрење“? Је ли ту било нечије команде?



- Мени нико тада није командовао! Али, све је заиста било урађено уз сагласност руководства Службе.



Тешко се отети утиску да је у свему томе било превише нејасног, скривеног и мутног...



- У целој тој причи је посебно занимљиво злато. Реч је о великој
количини злата које је тада нестало на волшебан начин. Ту је било
комада златног накита непроцењиве вредности још из из Другог светског
рата.



Колико је тог злата било и где се налазило?



- Тај одговор зна Драган Карлеуша.



Одакле то и толико злато и кога би о његовој судбини требало питати?



- Део тог злата је одузет Јеврејима. И то је, међутим, такође било
заташкано. Није ли мало чудно што је и у томе учествовао знаменити
колекционар Драган Карлеуша?!
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
Sponsored content




PostSubject: Re: INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM   Today at 6:56

Back to top Go down
 
INTERVJU SA MILORADOM ULEMEKOM LEGIJOM
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Ekatarina Velika
» Najveci Srpski naucnici i pronalazaci
» Vojo Stanic
» Nebojsa Bakocevic
» Ilustracija

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
EUREKA :: Politika :: Srbija-
Jump to: