Druzenje, diskusije, upoznavanje, humanitarne aktivnosti
 
HomeCalendarGalleryFAQRegisterLog in

Share | 
 

 Konfucije prvi ucitelj kineza

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Kosovka
Admin
Admin


Female Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
100 / 100100 / 100

Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28

cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
0/0  (0/0)

PostSubject: Konfucije prvi ucitelj kineza   21.08.08 17:08

Конфучије
Из Википедија

Слика првог учитеља Конфучија, Ву Дао-ц’, Танг династија, VII век.


Кунг Фу Це или латинизовано Конфуције, Конфучије (око 28. 9. 551. – 4. 3. 479. пре нове ере) је био кинески филозоф и социјални реформатор чија су учења била и остала веома значајна широм Источне Азије. Био је један од првих приватних учитеља у кинеској историји. Најзначајнији је његов етички систем вредности, који је био темељ кинеске државности и социјалне мисли током целог феудалног периода. Са развојем феудализма током Хан династије у Кини његова је филозофија инструментализована у циљу учвршћивања царске власти.

Биографија

Према традиционалном веровању, Конфучије је рођен 28. септембра 551. године пре нове ере, у месту Ћи-фу (曲阜, пин-јин: Qūfù) у држави Лу (鲁, пин-јин: Lǔ), у данашњој провинцији Шан-дунг.

Конфучијев отац, генерал Шу-лијанг Х’ (叔梁纥, пин-јин: Shūliáng Hé) био је пореклом из племићке породице државе Сунг, која се по паду државе Сунг у време Конфучијевог оца преселила у државу Лу. Генерал Шу-лијанг је имао 66 година када се Конфучије родио, а његова мајка само петнаест. Овај брак није био у складу са ритуалним прописима тог времена, по којима мушкарац старији од 63 године није више смео да ступи у брак. Када му је отац умро, Конфучију је било само три године и самохрана мајка га је одгајила у сиромаштву.

Конфучије се у деветнаестој години оженио са Ћи Гуан-ш’ (亓官氏, пин-јин: Qí Guānshì) и добио сина коме је дао име Ли (鲤, пин-јин: Lǐ, букв. шаран) а надимак Бо-ји (伯鱼, пин-јин: Bóyú). Радио је као чиновник у држави Лу, као надзорник краљевског блага и као надзорник складишта краљевске робе, а провео је неко време и на месту министра правде, тј. врховног судије државе Лу. Место министра напустио је због неслагања са владарем, и због тога касније није могао поново да напредује у државној служби. У педесетој години, због дворских сплетки напушта у потпуности државну службу и креће на путовање по кинеским државама, подучавајући и обичне људе и владаре. Пред крај живота, вратио се у државу Лу, где је наставио да подучава многобројне ученике. Умро је у 73. години, 4. марта 479. године пре нове ере.

Учење

Главни чланак: Конфучијанизам

У Разговорима (Лун-ји или Конфучијанско штиво), збирци афоризама Конфучија и његових ученика, Конфучије каже за себе да је само преносилац и реинтепретатор старих знања. У времену распада робовласничког друштва, многобројних ратова и стварања феудализма у Кини, он је као своју дужност видео реафирмацију старих друштвених и моралних вредности. Ипак, он се не може сматрати конзервативним учитељем, јер је кроз своја тумачења старих списа давао често сопствене нове и оригиналне идеје о политици и моралу.

Такође, мада се Кинези често придржавају конфучијанских обичаја на религијски начин, конфучијанизам се не посматра као религија јер се скоро уопште не дотиче теолошких и духовних питања (о Богу, загробном животу и слично).

Етика

Конфучијанска етика је строго рационална, јасна и бескомпромисна у погледу разлике легалитета и моралитета радње. Директна је претеча Кантовог категоричког императива и садржи исту максиму у свом темељу. Заснива се на три концепта: ритуала, исправности и човекољубља.

Конфучијански храм у Нагасаки

По Конфучију, суштина сваког човека је човекољубље односно жен (仁, пин-јин: rén). Оно је материјална суштина човекових дужности према другима и испољава се преко савесности према другима, лојалности (忠, пин-јин: zhōng, џунг) или преко алтруизма, обзирности (恕, пин-јин: shù, шу). Једино човек који се придржава човекољубља може да правилно и у потпуности обавља своје дужности према другима.

Аксиом савесности према другима гласи: Ако желиш себе да уздигнеш, уздигни друге (己欲立, 而立人, пин-јин: Jǐ yù lì, ér lì rén; Лун-ји 6:30). Аксиом алтруизма гласи: Не чини другоме оно што не желиш себи (己所不欲, 勿施于人, пин-јин: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Лун-ји 2:2). Ова два начела су у Кини позната као начело примењивања аршина, где човек користи себе као једино мерило за регулисање властитог понашања.

Најбољи је и најморалнији човек онај који дела из човекољубља, на темељу исправности (义, пин-јин: yì, ји). Морално исправан (по Канту: моралан) поступак је онај који је учињен због чисте моралности и дужности, као јединог мотива. Сваки други поступак, који је учињен из користи (利, пин-јин: lì, ли) може вредносно бити одређен као добар или као лош али није у суштини моралан (по Канту: поступак у складу са дужношћу, али не ради ње саме назива се легалним). Конфучије је рекао: Племенити човек разуме исправност, мали човек разуме корист (君子喻于义, 小人喻于利, пин-јин: Jūnzǐ yù yú yì, xiǎorén yù yú lì; Лун-ји 4:16).

Ритуали (礼, пин-јин: lǐ, ли) су материјални израз, односно појавни вид човекољубља. Иако се његова манифестација ограничава ритуалима, човекољубље не одбацује ритуале, већ тражи одговарајући начин да се искаже.
Back to top Go down
View user profile http://eureka.admin007.net/profile.forum
 
Konfucije prvi ucitelj kineza
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Mohend?o-Daro: prvi planski grad u istoriji ljudske civilizacije
» Ljubav na prvi pogled?
» Sta utice na prvi utisak o nekome
» Prvi poljubac
» Prvi telefon u Beogradu

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
EUREKA :: Filozofija :: Istorija, istorija filozofije, filozofi-
Jump to: